Фирма Dictum factum заступа више од 20 италијанских брендова у Србији и то кроз модно рубље, кожну галантерију, бижутерију, чарапе. Славица Ћеранић је средином 90-их Италију довела у Србију

Сусрет са успешном пословном женом Славицом Ћеранић може у први мах и да збуни саговорника. Уместо надмености, наилази се на непосредну, једноставну, отворену и сасвим природну особу. Готово неспојиво са чињеницом да је власник и директор успешне, савремене фирме Dictum factum – што у преводу значи “речено-учињено”. Та латинска изрека је и мото њене фирме, коју је стварала од нуле. Поврх свега, Славица Ћеранић је и творац бајковитих “Зелених чардака” – ексклузивних етноапартмана на планини Тари.

На питање одакле толика енергија једној жени да сама засуче рукаве и све то створи, у ексклузивном разговору за Економетар Славица одговара:

– Ако постоји потреба за стварањем и складом, ако пружите и добијате пуно љубави, ако енергију не усмеравате на завист, мржњу, љубомору, већ на оно што је добро… Ако у свему видите лепоту и доброту, ако пружате, а уз то сте још природно отворени, онда ћете за то бити и награђени. Мој мото за улазак у посао никада није било богаћење, увећање салда на рачуну или згртање богатства на брзину. Ни данас, после 15 година бављења приватним послом који сам започела када сам имала 37 година, на рачуну немам много више него када сам почињала. А за свој први приватни бизнис позајмила сам од сестре 5.000 марака, испричала нам је Славица Ћеранић.

Мирис сена

Апартманско насеље са четири звездице, изграђено од дрвета и камена, потпуно природних материјала, чини да гости, који зађу у овај свет окрепљујућих природних сила, лепоте живописних пејзажа и тишине, добију нову животну енергију.
Славица је ишла дотле да је гостима који желе да спавају на сламарици и осете мирис сена, саградила и посебан чардак у шуми, налик замку из бајке.

Тимски успех

Радници су, истиче, свих ових година давали исто толико несебично као и она. Уложили су много позитивне енергије и љубави у посао. Она их је уважавала као и све њихове примедбе и предлоге. Радила је на њиховом усавршавању, па су тако сви бесплатно похађали курс италијанског. Како би их растеретила стреса, Славица ових дана прави списак заинтересованих за јогу коју ће им, такође, фирма финансирати.

Одмах по завршетку Електротехничког факултета, наша саговорница се запослила у грађевинском предузећу “Ратко Митровић”. Била је један од 12 инжењера који су градили ВМА. Потом је радила и у Електронској индустрији, али је убрзо схватила да је тај посао не испуњава до краја. Решила је да ризикује и уђе у приватни бизнис. Искуство стечено у инжењеринг пословима и технологији производње електронских уређаја помогло јој је, како каже, у развоју сопственог бизниса. Своју креативност, имагинативност и сликарски дар усмерила је на моду.

“У почетку је то била производња уникатне женске гардеробе за естраду и то тако што сам окупила 15 жена које су на својим машинама шиле. Чак сам сама морала и да креирам, што ми није падало ни тако тешко, јер сам у шнајдерају већ имала искуство. Наиме, као девојчица сам волела да шијем, па сам то касније чинила и за најближе”, прича Славица.

Имала је и своје модне ревије. Додуше скромне, али је продаја ишла добро, што јој је омогућило и отварање бутика. Одлучујући корак, међутим, био је када је кренула са велепродајом италијанских чарапа и модног рубља, средином 90-их година.

“Отварање бутика пало је у најтеже време, када се инфлација већ захуктала. Када сам схватила да оно што зарадите ујутру инфлација поједе већ до подне, морала сам да размислим шта ћу даље. Одлука је пала да изађем из малопродаје и почнем да се бавим продајом на велико”, прича Славица.

Тако је почела да “доводи Италију у Србију”. То је био храбар и рискантан потез, јер тржиште није познавало тај програм. Ту је, додаје, дошла до изражаја њена упорност, воља и енергија. Хиљаде и хиљаде пређених километара за освајање тржишта, набавка робе у Италији, дани и ноћи проведени у преданом раду, прављење колектива, резултирали су стварањем данас успешног предузећа Dictum factum.

“У велепродаји ми је много помогло искуство из малопродаје. Јер, увек сам имала на памети да радње не смеју бити место где ћу само да истоварим свој лагер, него да и ја као велетрговац и они као малопродаја понудимо најбоље купцима. Само тако смо могли да успемо. И исплатило се. Прва тура је планула. Стизале су нове наруџбине, али сам одмах, у старту, схватила да није добро да радим само са велетрговцима и само са једним пословним партнером, па сам бизнис ширила”, каже наша саговорница.

На питање како се изборила са суровом конкуренцијом одговара:

– Искључиво чистим лагерима, добро сортираном робом, новим моделима, конкурентним ценама, што је било довољно да данас у ланцу има више од 1.300 купаца. Велико поверење инопартнера резултирало је инвестирањем италијанског капитала у ово предузеће. “Покренута је производња сопственог бренда “Dinna Ferrari” и “Dinno Ferrari” у Италији, са планом да се производња пресели у српске фабрике. У поступку је отварање ланца брендираних радњи – каже Славица.

Свега овога, међутим, не би било да фирма која данас има више од 20 запослених није функционисала као једна породица. Дисциплина је увек била на највишем нивоу. Радници су само за оговарање добијали отказ, али су исто тако за залагање, прековремени рад, допринос послу добијали посебан додатак уз плату.

Ексклузивни дистрибутер

Данас је фирма Dictum factum увозник са ексклузивним правом продаје великог броја италијанских брендова, више од 20, у области модног рубља, купаћих костима, чарапа, атрактивне гардеробе, кожне галантерије, бижутерије, са разгранатим тржиштем у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини.
„У послу ми је било најважније да се задужим само онолико колико могу да вратим, да не идем преко својих реалних могућности, јер је то највећи ризик”, каже.

Нема рецепта

Када је питамо шта је то успех, Славица одговара:
– Успех није само новац, позитивно пословање, углед код пословних партнера, организованост у послу или беспрекорна уређеност фирме. Стварање у разним областима није само бити добар, искрен човек, сачувати природност и бога у себи, умети волети, умети опростити. Успех је све то заједно. А то сам успела захваљујући својој природи, креативности, ентузијазму, упорности, понекад тврдоглавости, даноноћним радом, разумевањем деце, несебичној подршци породице, оданом колективу, поверењу инопартнера – каже Славица Ћеранић.

Али, њена потреба за стварањем није била у потпуности задовољена. Изненадна инспирација – визија добијена на једном пропланку Таре, преточена је у комплекс етноапартмана “Зелени чардаци”. Грађени су промишљено, савесно као и све друго што је радила, са безброј оригиналних идеја и детаља, ушушкани у четинарској шуми, окићени цветним вртом, на око 1.050 метара надморске висине. Ту се ужива у нетакнутој природи, мирисном врту и жубору бистрих потока који пресецају чардаке.

– У градњу чардака сам уложила све што сам у међувремену зарадила. Крајњи циљ је био да вратим људе природи из које сам у најтежим тренуцима црпла позитивну енергију и која ми је давала снаге да наставим даље. А што је најважније, ослобађала ме је стреса, каже Славица.

Код Славице, међутим, још није наступио замор. Постоје још многе добре и реалне идеје у области трговине и туризма, пољопривреде и здравства које су у фази промишљања или реализације. Дугогодишња сарадња са Италијанима омогућиће да њиховим доласком у Србију, у текстилну индустрију поново буде упослена домаћа радна снага. “То сам обећала и пријатељима у министарствима Владе Србије и то ћу и учинити”, закључује Славица.

Иако није желела да открије своје даље пословне планове, рекла нам је само да се повлачи из оперативног дела посла Dictum factum, који препушта менаџменту предузећа на челу са новим директором Милошем Чејовићем.

Мина Лазовић