Највећи проблеми српских привредника су недостатак капитала, високи доприноси на зараде, инфлација, велика оптерећења административним процедурама и прописима, тешкоће у добијању грађевинских дозвола, спорост судова

Истраживањем Америчке агенције за међународни развој (USAID) Пројекат за боље услове пословања, које је спроведено прошле јесени, обухваћено је око 1.000 предузећа из Србије, са циљем да се утврде ставови приватног сектора у погледу законодавне регулативе, макроекономске, фискалне политике и финансија, као и да се одабере ужи списак приоритетних реформи које предузећа сматрају неопходним на кратак и средњи рок. Од 5.000 домаћих предузећа која су позвана да учествују, на сарадњу је пристало око 1.000, од којих је одабрано 913 фирми, међу којима је највећи број малих и средњих предузећа (МСП). Истраживање су радили сарадници Цесида (CeSID), који су на терену анкетирали власнике или менаџере фирми. Ова предузећа представљају репрезентативан узорак српске привреде што се види из регионалне распоређености и делатности предузећа. Из Београда је било 414 предузећа, из Војводине 222, централне Србије 130, западне Србије 63, југоисточне Србије 84. Од тога је 241 из сектора производње, 372 из трговине и 300 из сектора услуга.
УСАИД, у сарадњи са регионалним коморама и удружењима привредника, организује на територији Србије и округле столове на тему Приступ изворима финансирања МСП. Према истраживању Светског економског форума, приступ изворима финансирања је један од три највећа проблема пословања у Србији, па је, руковођен том чињеницом, УСАИД Пројекат организовао опсежно истраживање кључних проблема у овој области. Пројекат је петогодишња иницијатива коју је УСАИД покренуо са циљем да помогне Влади Србије да повећа конкурентност домаће економије и приватног сектора.

Опширније у штампаном издању