Ova kriza se razlikuje i po tome što su je izazvali sami kreatori ekonomske politike, potpuno slamajući proizvodnju. Donekle, sami kontrolišu i ekonomsku aktivnost. Svi mehanizmi su sada na raspolaganju. Motori globalne privrede – Kina, SAD, Japan i EU preko primarne emisije i spoljnog zaduživanja finansiraju veliki deo deficita. Kroz fiskalne podsticaje je dat impuls mladim inovativnim firmama, ali i velikim multinacionalnim kompanijama
Uroš Delević: Ekonomska kriza je disproporcionalno pogodila najsiromašnije građane
Posle nešto više od godinu dana, krizi se nazire kraj. Ovu optimističnu ocenu, u razgovoru za Magazin Biznis, iznosi Uroš Delević, profesor makroekonomske teorije i politike na Univerzitetu u Londonu i profesor međunarodne ekonomije na londonskom Univerzitetu Grinvič. Na taj stav navodi ga nekoliko zaključaka. Indeksi svetskih berzi odavno su počeli da se oporavljaju posle strmog pada u martu 2020. godine, objašnjava. Onaj ko je pre godinu dana uložio u S&P indeks, danas ima povraćaj investicije od 70 odsto, kaže Delević.
– Kada su u pitanju vrednosti korpe najznačajnijih kompanija vodećih ekonomija sveta, poput SAD i Kine, postojao je takozvani „V“ oporavak. To se nije preslikalo na realni sektor, ali neminovno će agregatna tražnja biti povećana zbog ekspanzivne monetarne i fiskalne politike. U Velikoj Britaniji je tržište nekretnina jedan od ključnih pokazatelja u kom pravcu se kreće privreda. Banke su preopterećene zahtevima za stambene kredite i cene kuća se vraćaju na pretkrizni nivo. Što se pojedinačnih regija i zemalja u razvoju tiče, one će osetiti efekat prelivanja rasta razvijenih zemalja ali sa zakašnjenjem, pre svega zato što, poput Srbije, nemaju domaće tržište kapitala a ekonomska politika se svodi na redistribuciju umesto na stvaranje nove vrednosti.
• Ova kriza se od svih razlikuje po tome što je nastala u zdravstvenom sektoru. Ima li globalna privreda mehanizme da izađe na kraj sa ovom krizom?
– Ova kriza se razlikuje i po tome što su je kreatori ekonomske politike sami izazvali potpuno slamajući proizvodnju. Donekle, sami i kontrolišu ekonomsku aktivnost. Svi mehanizmi su sada na raspolaganju. Na snazi je prociklična ekonomska politika svuda u svetu. Motori globalne privrede – Kina, SAD, Japan, EU preko primarne emisije i spoljnog zaduživanja finansiraju veliki deo deficita. Kroz fiskalne podsticaje je dat impuls mladim inovativnim firmama ali i velikim multinacionalnim kompanijama.
• Od početka krize, države širom sveta potrošile su više od 20.000 milijardi dolara na pakete pomoći. Postoji li opasnost i da se zbog upumpavanja tolike količine novca i globalna privreda pregreje?
– Globalna privreda nije homogena celina i kada do povećanja inflacije i javnog duga dođe, to će biti slučaj sa pojedinačnim privredama, pre svega onima koje nisu otporne na eksterne šokove, koje se zadužuju u stranoj valuti i čija bruto dodata vrednost pretežno zavisi od inostranog kapitala. Potrošači su postali averzniji prema riziku i postoji tendencija da povećavaju svoju štednju. U društvima koja stare postoji manjak ponude na tržištu rada. To će povećati zarade i pospešiti primenu novih tehnologija. U nekim državama je rizik od deflacije veći nego rizik od inflacije.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- KAKO JE POSLOVALA NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE U 2020. GODINI: Odlučan odgovor na krizu
- ŠTA SADRŽI PROGRAM DIREKTNIH DAVANJA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA U PRIVATNOM SEKTORU: Prva isplata najavljena za 8. april
- POSLOVANJE INTESA LEASING-a U VREME PANDEMIJE: I u krizi – najbolji rezultat i veće tržišno učešće
- GENERALI GRUPA SLAVI OVE GODINE 190 GODINA OD OSNIVANJA: “Fenice 190” za ekonomski oporavak Evrope izdvaja 3,5 milijardi evra
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. aprila 2021.
