Komparativna analiza pokazuje da će deficit Srbije u 2020. biti među najvećim u jugoistočnoj Evropi, gde će u proseku iznositi 7,5 odsto BDP-a, navodi se u analizi i dodaje da se takvo uvećanje budžetskog deficita ne može objasniti samo uticajem pada BDP-a na javne prihode i neposrednim troškom sprovedenih antikriznih mera, već problemima “koji su duži niz godina gurani pod tepih”
Fiskalni savet – Izvor: MMF i Mreža nezavisnih fiskalnih institucija EU (European Fiscal Monitor, septembar 2020. godine)
Novi rebalans ovogodišnjeg budžeta koji je predložila Vlada Srbije pokazuje da je zdravstvena kriza pogodila budžet znatno više od očekivanja, usled nerešenih problema iz ranijeg perioda, pa će biti izazov da se javne finansije ponovo stave pod kontrolu, ocenio je Fiskalni savet 9. novembra, u analizi predloga rebalansa budžeta koja je dostavljena medijima uoči rasprave u Skupštini Srbije.
“Velika zamerka na predloženi rebalans je izražena netransparentnost javnih rashoda, koja je dodatno povećana u odnosu na prethodne budžete”, naveo je Fiskalni savet.
Rebalansom je predviđen deficit republičkog budžeta od 483 milijarde dinara (8,8 odsto BDP-a) dok je na nivou opšte države planiran deficit od 492 milijarde dinara (8,9 odsto BDP-a).
“Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kada se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40 odsto u odnosu na do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine. Uz to, komparativna analiza pokazuje da će deficit Srbije u 2020. biti i među najvećim u jugoistočnoj Evropi (gde će u proseku iznositi 7,5 odsto BDP-a)”, navodi se u analizi Fiskalnog saveta i dodaje da se takvo uvećanje budžetskog deficita ne može objasniti samo uticajem pada BDP-a na javne prihode i neposrednim troškom sprovedenih antikriznih mera.
“To je neočekivan rezultat, uzimajući u obzir činjenicu da je privreda Srbije znatno manje pogođena zdravstvenom krizom (očekujemo pad BDP-a Srbije od oko 1,5 odsto u poređenju sa oko pet odsto u CIE). Sa blažim padom privredne aktivnosti trebalo je da Srbija ima i osetno manji deficit nego u CIE – što se ne dešava. Dobar deo deficita u 2020. nastao je zapravo tako što je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su duži niz godina gurani pod tepih”, ukazao je Fiskalni savet.
Javni dug – ozbiljna pretnja
Kako je objašnjeno, veći deo manjka u budžetu, koji u 2020. iznosi oko 4,2 milijarde evra, finansiran je zaduživanjem i povećanjem javnog duga, ali je jedan deo deficita država uspela da pokrije i iz sopstvenih sredstava, a očekuje se da će i novac od prodaje Komercijalne banke da se iskoristi za finansiranje deficita do kraja godine.
“Javni dug od 60 odsto BDP-a previsok je za Srbiju. Kamatne stope koje na taj dug plaća Srbija u proseku su oko dva puta veće nego u zemljama razvijene zapadne Evrope i za oko 50 odsto veće nego u zemljama CIE.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- MIODRAG MITROVIĆ, PREDSEDNIK KOMPANIJE MITECO-KNEŽEVAC: Šta sa otpadom posle pandemije
- NAPRAVITE ODGOVARAJUĆU BEZBEDNOSNU IT STRATEGIJU: Rastuća pretnja: targetirani napadi na kompanije
- IT INDUSTRIJA IZ ŽENSKOG UGLA: Ova godina je pokazala koliko je tehnologija prisutna i važna
- POSLOVNI REZULTATI KOMPANIJE dm drogerie markt: I odgovorno i uspešno u 2020. godini
- KROZ KAKVE KONTROLE PROLAZI PROIZVODNJA I PRERADA GORIVA U SRBIJI: Domaće gorivo i evropski standardi
- PROIZVODNJA DUVANA U SRBIJI POSTAJE SVE ZNAČAJNIJA: Duvan veoma tražen – peti u izvozu
- KOMPANIJA MARBO PRODUCT USPEŠNO REALIZUJE PROJEKAT NAMENJEN STUDENTIMA: Chipsy Agro Akademija za farmere 21. veka
- UPOZORENJE POLA POLMANA DA JE BUDUĆNOST ČOVEČANSTVA STAVLJENA NA KOCKU: Klimatske promene i nejednakost prihoda – dva najveća izazova
- DIGITALNI VODIČ: Mobilni naš nasušni
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2020.
