Erik F. Nilsen, glavni ekonomista Unikredita i globalni direktor za istraživanja u okviru Sektora korporativnog i investicionog bankarstva izjavio je: „Očekujemo da će 2018. biti godina stabilnog rasta, viših prihoda i snažnijeg evra.
S obzirom na to da će monetarna politika ključnih centralnih banaka biti tek neznatno stroža, i dalje vidimo prednosti ulaganja u rizične klase imovine, naročito akcije kompanija iz Evrozone i tržišta u nastajanju“.
Vrlo je verovatno da će u SAD-u ekonomski rast u 2018. doživeti kratkoročno jačanje zahvaljujući planiranoj poreskoj reformi, ali će dogodine Fed verovatno u tri navrata podizati kamatne stope. Unikreditovo Odeljenje za istraživanja očekuje da će američka desetogodišnja obveznica krajem 2018. dostići prinos od 2,75 odsto.
Naredne godine, ekonomija Evrozone zone bi trebalo da nastavi sa visokim i dobro raspoređenim stopama rasta od približno 2,3 odsto na godišnjem nivou i time dodatno smanji jaz stvarnog i potencijalnog BDP-a i generiše umereni rast bazne inflacije.
Ukupna inflacija ipak će ostati ispod ciljane stope Evropske centralne banke (ECB) kroz čitav horizont prognoze (2018-2019). Zbog toga će se s neto kupovinom imovine verovatno nastaviti do kraja 2018, uz zadržavanje politike jasnih smernica (forward guidance) za kamatne stope.
U tom kontekstu Globalnom ekonomskom prognozom predviđaju se prinosi na desetogodišnje nemačke obveznice od približno 0,80% do kraja 2018, usled podsticaja prema rastu prinosa koji dolaze iz SAD-a, nastavka otkupa hartija od vrednosti od strane ECB-a i snažnog rasta Evrozone uz nisku stopu inflacije.
Unikreditovo Odeljenje za istraživanje očekuje da će kurs evra u odnosu na američki dolar nastaviti s rastom i iduće godine dostići 1,25, prema procenjenoj vrednosti tog kursa.
Prognoze za 2018. godinu Unikreditovog Odeljenja za istraživanje temelje se na pretpostavci da će se nedavno povećanje cena nafte zadržati nekoliko meseci, ali da napetosti na Bliskom istoku neće dovesti do većih poremećaja u snabdevanju. U izveštaju se stoga predviđa postepeni pad cena nafte od sledećeg proleća, kada bi trebalo da se vrate u raspon od 55 do 60 dolara za barel. U izveštaju se navodi i da najveći pojedinačni kratkoročni rizik po prognozu predstavlja nedavni porast napetosti između Saudijske Arabije i Irana.
