Јелена Заловић је своју егзистенцију обезбедила израдом уметничко-занатских предмета а вештину прављења кожних ципела учила је од старих мајстора

Бити уметник по образовању и опредељењу никад није било лако, али данас посебно захтева много рада, стрпљења, истрајности и упорности. Јелена Заловић је дипломирала на београдском Факултету за примењену уметност 2000. године и била је одлучна да реализује своје нове идеје, али и да иде на практичну обуку код најстаријих занатлија у Београду. Један од њих је и стари мајстор Дане од кога је научила како се ручно праве стилске ципеле. Захваљујући стрпљивом учењу практичне вештине, Јелена је, одмах после стицања дипломе, набавила машине и почела да израђује децентне ципеле.
Изложба у стану

У њеном стану-атељеу, једна собица је испуњена разним машинама и алаткама, док она друга и већа више личи на изложбени простор фасцинантних детаља од коже: занимљиве наруквице, огрлице за кућне љубимце, футроле за дуван…

Осим ових кожних предмета, поглед привлаче екстравагантни шешири, маштовите маске, корњаче и диносауруси извајани од глине. Била је ту и велика кожна ташна коју је купила девојка, срећна што је дошла до прелепог уметничког аксесоара.

– Ципеле и ташне сам радила пре него што сам 2009. године регистровала своју фирму „Јецка No1“ у Београду. Израда уникатне обуће је изузетно скупа и тешко налази купце. Зато сам се определила за израду предмета од коже. Детаљи су постали моја најомиљенија уметничка инспирација, истиче за Економетар Јелена Заловић.

Опширније у штампаном издању