Годишње би из шидске фабрике могло да изађе око 100.000 тона биодизела. Укупна вредност инвестиције 15 милиона евра

Иако би прве количине новог горива, биодизела, произведеног у Србији требало да потеку у првом кварталу наредне године, пошто се заврши градња фабрике у Шиду, ово еколошко, погонско, висококвалитетно гориво се већ „примило” у престоници. То је потврђено приликом недавне пробне вожње аутобуса на линијама 511 и 55 у Београду, који су уместо нафте користили алтернативно гориво добијено из уљане репице и сунцокрета.

Процењује се да би из погона шидске фабрике, највеће на просторима бивше СФРЈ, а прве у Србији, годишње могло да изађе око 100.000 тона биодизела, потврђује Јелена Митровић, помоћник директора Викторија групе, у разговору за Економетар.

Рафинерија у Шиду

Да ли ће у Шиду, практично, постојати мала рафинерија за прераду и производњу биодизела?

– У саставу фабрике уља „Младост” у Шиду је реконструисан и погон за производњу сировог уља, чији је капацитет прераде 200.000 тона годишње, а у току је изградња погона за рафинерију сировог уља капацитета 110.000 тона годишње, као и погона за производњу биодизела капацитета 100.000 тона.
Што се тиче биодизела, пројектовани капацитет је заокружен анализом сировинске базе која је доступна нашој групацији. Наравно, места има и за друге компаније које су заинтересоване за производњу и биодизела и биоетанола.
Биодизел, као гориво будућности, корак је напред на путу који чека Србију за прикључење Европској унији, истиче Јелена Митровић.

Уколико би се проширила сарадња ГСП Београд и Викторија групе, у чијем саставу је и ова фабрика, и биодизел постао погонско гориво јавног превоза, Београд би се ускоро нашао на „зеленој мапи” градова Европе.

Ако се зна да су сва досадашња испитивања показала да дизел мотори са погоном на биодизел имају значајно мању емисију дима и честица за више од 40 одсто, као и да се слични резултати добијају и у погледу редукције емисије угљен-моноксида где је смањење, такође, за око 40 процената и угљоводоника за чак 65 одсто, онда је јасно да не треба оклевати.

Коришћење биодизела не оштећује мотор. Напротив, добра мазивна својства овог горива доприносе мањем трошењу.

Како сте се одлучили за градњу фабрике за производњу биодизела?

– Одлука о изградњи фабрике за производњу биодизела донета је после опсежног истраживања и потврде кроз студију оправданости о финализацији сировог уља које производе наше две фабрике „Сојапротеин” из Бечеја и фабрика уља „Младост” из Шида.

Финансирање

Колика је вредност инвестиција, да ли сте лако дошли до кредита и верујете ли да ће вам се у планираном року вратити уложено?

– Укупна вредност ове инвестиције је више од 15 милиона евра и по томе ће фабрика биодизела у Шиду бити међу највећим инвестиционим пројектима у Војводини и представљаће значајан енергетски потенцијал за нашу земљу. Финансирање је обезбеђено делом из сопствених средстава и већим делом кредитом Hypo Alpe Adria банке под комерцијалним условима.
Још увек нисмо добили никакву помоћ од државе, као што је то случај у окружењу, где држава субвенционира кредите и финансира студије изводљивости.

Најавили сте да ће ово бити највећа фабрика по капацитетима, на простору бивше СФРЈ. О којим капацитетима је реч и да ли постоји толика тражња овог горива?

– Капацитет фабрике за производњу биодизела биће 100.000 тона годишње, што неће задовољити ни три одсто потреба за тим производом на тржишту Србије. Споразумом о енергетској заједници, Србија је била у обавези да до краја маја 2006. уведе директиву о увођењу биогорива, процентуално, у укупној потрошњи било кроз умешавање или као чистог горива.

За овим енергентима влада велика потражња у земљама Европске уније, јер постоји обавеза да свака чланица годишње повећава замену фосилних горива биогоривом, а за Србију је то корак напред према ЕУ.

О каквом је гориву реч? Како се добија?

– Биодизел је гориво које се добија из сировог уља уљарица – соја, репица, сунцокрет – енергетски обновљивих извора, изузетног је квалитета и омогућава примену уместо дизел горива фосилног порекла у моторима са унутрашњим сагоревањем и за ложење. За његову употребу залажу се све земље чланице потписнице Кјото протокола због смањене емисије гасова стаклене баште.

Може се користити независно или у мешавини са дизелом добијеним рафинацијом сирове нафте и то у било ком односу. У зависности од удела биогорива у мешавини, биодизели се називају B100 (чист, 100 одсто биодизел), B5 (пет одсто биодизел и 95 процената фосилни дизел), B20 (20 посто биодизел и 80 одсто фосилни дизел).

Коме је намењен биодизел?

– Циљне групе на домаћем тржишту су првенствено градска саобраћајна предузећа, комунална предузећа, транспортни сектор и пољопривредни произвођачи. Из тог разлога, тим људи у Викторија групи припрема базу потенцијалних корисника, уз тестирања дизел мотора различитих произвођача како би били потпуно спремни за сигурну примену. Наше процене су да је то око 30 одсто наше производње.

Наравно, уколико постигнемо договор са НИС-ом, умешавање од пет одсто у евродизел, што раде све светске компаније за производњу минералног горива, значајно би се повећао удео пласмана на домаћем тржишту.

Добра мешавина

Колико је потребно уљане репице да би се добио биодизел и да ли постоји још неки начин производње који ћете користити?

– Биодизел се може добити из биљних уља свих уљарица, а планиране сировине које ћемо ми користити у Шиду за производњу биодизела су соја 40 одсто, сунцокрет и уљана репица по 30 одсто. Такође, може се добити од коришћених биљних уља и масти, али уз одговарајући предтретман, што уједно утиче да се смањује загађење проузроковано испуштањем таквог отпада.

На иностраном тржишту влада веома велико интересовање за куповину биодизела због обавеза земаља чланица ЕУ о увођењу биогорива, према поменутој директиви.

Шта у еколошком смислу значи коришћење овог горива и каква су искуства у свету?

– Употреба биодизела (у поређењу са фосилним дизелом) погодна је у смислу заштите животне средине тако што је смањен ефекат стаклене баште као и емисија других загађујућих материја. При том, мотивација није само очување животне средине и поштовање обавеза које је већина држава света прихватила ратификацијом Кјото протокола (што ће и Србија, како се очекује, ускоро учинити) већ и рационално планирање. Као што је добро познато, резерве нафте се исцрпљују и тешко да ће издржати да служе човечанству дуже од стотинак година. Због тога се светска индустрија, посебно аутомобилска, окреће употреби алтернативних горива, попут биодизела, биоетанола или водоника.

Када би фабрика требало да буде завршена и по ком систему ћете радити?

– Радови на изградњи фабрике су у току, а прве количине овог висококвалитетног горива очекују се у првом кварталу 2007. године. Продаја је по систему на велико или и на мало. Фабрика уља „Младост” тренутно има око 120 запослених, а планира се повећање на више од 150 стручњака разних профила, што је веома значајно за развој сремског округа.

Колико је привредни амбијент Србије у овом тренутку погодан за развој приватног бизниса?

– Приватни сектор је коначно добио шансу да обезбеди правилно управљање ресурсима и стварање профита, како за себе тако и за државу. Србија има изузетан потенцијал у аграру који је ограничен лошом инфраструктуром, застарелом опремом, слабим маркетингом и недовољном пословном стратегијом. Викторија група у Новом Саду, са тимом висококвалификованих менаџера, настојаће да такве прилике промени набоље.

Да ли сте за почетак производње кредитно помогнути кредитима које је давало Министарство финансија за развој приватног бизниса?

– Од државе нисмо добили никакву помоћ, а учешће државе је неопходно на дуже стазе кроз успостављање законодавног оквира, политике субвенција, дугорочне стратегије о управљању енергетским ресурсима. Да би побољшала улагање у производњу биодизела али и осталих обновљивих извора енергије, држава „само” треба да у најскорије време ратификује Кјото протокол, уведе Директиву ЕЦ 2003/30, донесе подзаконска акта према Закону о енергетици, односно да уведе исте прописе који важе у ЕУ за производњу и услове продаје биогорива. Производња биодизела по тони је два и по пута скупља од производње фосилног горива и стога је неопходно да биодизел буде ослобођен акциза и у групи производа са мањом пореском стопом.

Такође, значајно је и повећање стимулације сетве уљане репице пољопривредним произвођачима. Недовољна свест и, рекла бих, недовољна информисаност о важности увођења биогорива као обновљивог извора енергије, отежаваће његову већу производњу и примену.

Е. Р.