Posle dugih priprema Stojanovići su pokrenuli proizvodnju ceđenja ulja od koštica šljive, kajsije i lešnika. Tim poslom u Evropi, koliko znaju, bavi se jedino njihov kolega u Tuluzu. Šanse za ovaj ekskluzivni posao su velike, jer je Srbija bogata resursima. Otežano je registrovanje firme, jer se ovim poslom dosad niko nije bavio, a još teže je dobiti dozvolu za izvoz
U kojoj meri svi oni koji se otisnu u nepoznate i rizične vode bilo kog preduzetništva moraju da budu hrabri, uporni, strpljivi i skloni učenju, najbolje ilustruje iskustvo bračnog para Jasne i Miroslava Stojanovića. Jasna je diplomirala ruski jezik i književnost, Miroslav studirao arhitekturu u Beogradu. U profesijama za koje su se školovali nisu nikad radili. Proveli su nekoliko godina na Kipru i u Grčkoj baveći se turističkim poslovima, zatim su odlučili da se vrate u Srbiju.
Jasna se zaposlila u instituciji UN, dok je Miroslav radio kao partner svoga brata u firmi koja se bavi enterijerom. Put do originalne ideje Sve to vreme Jasnu i Miroslava je privlačila ideja da pokrenu sopstveni biznis. I to biznis vezan za proizvodnju hrane od prirodnih resursa, ali da to bude nešto jedinstveno, čega nema na našem tržištu. Da bi realizovali zamisao koja ih je opsedala, ovaj bračni par je uložio mnogo napora i na kraju dugih razgovora i konsultacija sa prijateljima, Jasna i Miroslav su odlučili da se bave ceđenjem visoko vrednovanog ulja od koštica šljive, kajsije i lešnika.
Bili su čvrsto rešeni da ih prve teškoće, uprkos razočaranju koje je neizbežno u svakom preduzetništvu, neće i ne smeju pokolebati. Stojanovići su, prirodno, nailazili i na neočekivane nevolje. Prilikom prijavljivanja firme „All nut“ suočili su se sa problemima u administraciji, koja nije znala kako da klasifikuje njihova hranljiva jestiva ulja, pa se na registraciju dugo čekalo i mnogo platilo.
Zahvalnost profesorki Dimić
Kad je reč o sticanju znanja koje je neophodno u složenom procesu pripremanja sirovina za ceđenje ulja od koštica, najviše reči hvale Stojanovići imaju za profesorku Etelku Dimić sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Profesorka Dimić je bila potpuno posvećena njihovoj neobičnoj i nesvakidašnjoj ideji za pokretanje ovog biznisa i iskreno je želela da postigne uspeh. Jasna i Miroslav ističu da su im pružili podršku u sticanju znanja i veština za ovaj posao i profesori sa Mašinskog fakulteta u Beogradu. Oni su im osmislili projekat prve mašine za dobijanje sirovina od koštica. Zanimljivo je i to da je u tako komplikovanoj proizvodnji dragocenog ulja (njihove vrednosti i svojstva su opisana u antrfileima), Miroslav ispoljio i dar da sam projektuje tri mašine.Pripreme za danas već oformljen proces koji se obavlja u radionici – staroj kući koju im je ustupio Igor Armuš u Vojki – trajale su dve-tri godine, da bi tek u aprilu 2013. potekle prve kapi ceđenog ulja.
Plasman i izvan Beograda
Jasna i Miroslav sve rade sami, planovi su im ambiciozni i srećni su što su uspeli da otvore mali dućan u Čumićevom sokačetu koji privlači poglede Beograđana divno aranžiranim teglicama i flašicama u estetski brižljivo odabranoj ambalaži. Kad je reč o ovom nerazdvojnom elementu koji bi trebalo da privuče kupce, Jasna podseća na primer njihovog kolege iz Tuluza koji kanistere sa uljem šalje u specijalne firme koje pakuju proizvode u privlačnu ambalažu. Taj posao ga staje četiri-pet puta manje nego što „All nut“ plaća ambalažu kojom oprema svoje proizvode. Koliko je Stojanovićima poznato, njihov francuski kolega iz Tuluza jedini je koji proizvodi ulja od koštica. Za nepunu godinu, otkako su počeli da proizvode i prodaju specifično i lekovito ulje, Jasna i Miroslav su proizvodnju proširili i na kozmetičke preparate. Jedinstveni biznis kakav je ovaj, i to je u svemu najbitnije, zahteva od ljudi koji se njime bave da budu posvećeni, kreativni i entuzijasti, jer se samo tako može postići uspeh. Njihova porodica, koju čine i ćerka Teodora (9) i sin Nikola (7), veruje da će zasad udaljeni cilj – otvaranje prodavnica izvan Beograda – biti ostvaren. Žele i da izvoze svoje specifične proizvode, mada se sertifikat, koji je neophodan, teško dobija.
Optimalno korišćenje resursa
Miroslav i Jasna ističu da imaju uslove za rad, ali da zasad nemaju dovoljno novca za plasman. Nikome ne duguju, niti su uzimali kredite. U svemu im je pomagala najbliža familija, pre svih roditelji. Ali, najvažniji razlog na kojem bračni par Stojanović zasniva svoj posao, koji vole i uživaju u njemu, jeste iskorišćavanje prirodnih resursa i prerada već korišćenih proizvoda i predmeta. Žele da unaprede energetsku efikasnost i učine mnogo više na poboljšanju ambalaže i pakovanja. Početak obećava da će uspeti. Jasni i Miroslavu zasad pomaže u prodavnici studentkinja Ana Jelenković, ali njihova namera je da, otvaranjem prodavnica izvan Beograda, zaposle što više ljudi koji će biti zadovoljni uslovima rada i finansijskim prihodima.
