Piše: Dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja inovativnih proizvođača lekova Inovia

Zahvaljujući velikom broju kliničkih i farmakoekonomskih studija koje su poslednjih decenija objavljene u svetu, zdravstveni sistemi se sve lakše odlučuju za investiranje u najmodernije inovativne terapije koje su pokazale trostruko pozitivan efekat: pacijenti žive duže i kvalitetnije, zdravstveni sistemi štede novac dok se zdravstveno stanje društva u celini popravlja.

I dok sasvim očekivano ekonomski najjače zemlje svojim pacijentima obezbeđuju gotovo sve najmodernije terapije, za manje razvijene zemlje to može u početku predstavljati poseban izazov. Međutim i analize srednje razvijenih zemalja pokazale su opravdanost investiranja u najnovije terapije uprkos tome što početni troškovi mogu izgledati veliki. Jednostavno, društvu se svako ulaganje u inovativne lekove vratilo kroz višestruke beneficije i za na drugim mestima unutar zdravstvenog sistema i mimo njega.

Inovativni lekovi danas i u srednje razvijenim zemljama predstavljaju ključni deo modernog zdravstvenog sistema. Zato i ne treba da čudi podatak da je u Rumuniji tokom 2018. godine pacijentima o trošku zdravstvenog fonda obezbeđeno više od 40 novih inovativnih lekova.

A Crna Gora, na primer, u poslednje dve godine napravila jedan od najvećih iskoraka u regionu i svojim pacijentima učinila dostupnim praktično sve inovativne lekove za koje je struka dostavila pozitivno mišljenje.

Fokus tih zdravstvenih sistema pomeren je sa ulaganja u infrastrukturu u nove terapijske opcije, kao i razvoj novih fleksibilnih modela finansiranja koji se dogovaraju sa proizvođačima inovativnih lekova. Na primer, da zdravstveni fond plati proizvođaču samo one lekove koji su u terapiji dali očekivani pozitivni efekat. Kroz podelu rizika između zdravstvenog osiguranja i proizvođača lekova omogućeno je da se uspostavi pravi balans između visine investicije i vrednosti koju inovativne terapije donose, te da se ta investicija usmeri u pravcu bolesti kod kojih je korist za bolesnike najveća.

I Srbija je poslednjih godina načinila prve korake u tom pravcu, uvođenjem Posebnih ugovora kojima je deo troškova lečenja inovativnim lekovima prenesen na proizvođače, što je nakon višegodišnje stagnacije omogućilo konačno otvaranje pozitivne liste i za najefikasnije lekove koje medicina danas može da ponudi.

Struka se izjasnila o novim terapijama sagledavajući sve aspekte lečenja. Na osnovu mišljenja komisija za svaku terapijsku oblast formirana je lista prioriteta koja broji više od osamdeset inovativnih lekova za koje je data preporuka za što hitnije stavljanje na pozitivnu listu RFZO.

Sledeći neophodan korak je pronalaženje alternativnih modela finansiranja kako bismo u najkraćem vremenskom roku nadoknadili zaostatak koji postoji u dostupnosti inovativnih terapija našim pacijentima u odnosu na pacijente u Evropi i susedstvu. Sa tim ciljem formirana je i radna grupa u koju su članove delegirali Republički fond zdravstvenog osiguranja, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo finansija te predstavnici inovativne farmaceutske industrije, čiji rezultati rada će očekujemo biti vidljivi u sledećih nekoliko meseci.

Sve ovo je realan osnov za optimizam da će naši osiguranici i pre kraja 2019. godine konačno ponovo dobiti priliku da budu lečeni značajno većim brojem inovativnih lekova, a u narednih nekoliko godina na raspolaganju će imati sve one lekove koji su nosioci “revolucije” u modernoj medicini.