Стеван Станић иновацијама и експериментима побољшао услове живота чинчила, што доноси већу зараду и уштеде

У Аранђеловцу и другим местима Шумадије, све већи број домаћинстава бави се гајењем чинчила. У тај мали бизнис увели су их предузимљиви Словенци, који су у Европи најпознатији одгајивачи ових животињица, налик веверицама.

Овим послом, чекајући да му стигне први чек са заслуженом пензијом, бави се Аранђеловчанин Стеван Станић, по занимању машински техничар. Са братом од тетке, Милосавом, почео је (са две породице чинчила – 10 женки и два мужјака) да се бави гајењем чинчила од чијег се скупоценог крзна израђују женске бунде и шалови. Сада његова мини фарма броји између 80 и 120 чинчила.

Солидна зарада

Почетна улагања за прве две породице – линије била су око 1.300 евра – прича Стеван. Тада од десет производних јединица (60 женки) месечно може да се заради око 500 евра. То значи да када се одбију трошкови, остаје једна солидна плата за посао који ми дневно одузима од једног до три сата рада. И у овом послу важан је квалитет, а то значи да што су кожице боље, то је и зарада већа – истиче Станић, уз напомену да као и у сваком бизнису, треба увек мислити на нова улагања и повећање производње.

– Гајење чинчила дневно захтева од једног до три часа рада – прича Стеван. Драгоцене савете добио сам од искусних одгајивача Зорана Ранковића (из Витановца) и Слободана Тителца (из Инђије) који помажу новим узгајивачима. Доста тога сам научио свакодневно пратећи живот чинчила, од када се окоте до њихове пуне зрелости (осам месеци). Од услова живота у кавезима умногоме зависи њихово размножавање и квалитет крзна чија се цена креће од 15 до 100 евра – казује Стеван Станић.

Постојбина чинчила је у Јужној Америци, у Перуу и Боливији, али су се, по свему судећи, оне адаптирале и на шумадијску климу. О томе Станић каже:

– Такозвана „чапманова чинчила“ је глодар из фамилије вискаша, а животињице су тежине од 450 до 800 грама. Могу бити беле, црне, сиве и беж боје. У крзнарској индустрији највише су тражене сиве чинчиле тзв.“стандард“, са црним леђима и белим стомаком. Кротке су, без непријатног мириса и достижу старост до двадесет година. Иначе, веома су отпорне и код њих нису познате заразне болести као код других животиња – објашњава овај велики љубитељ природе и животиња.

Просторија у кући у којој Станић гаји чинчиле налик је на апотеку. Он истиче да су чинчиле велики чистунци. Просторија треба да буде увек сува, чиста, проветрена са температуром од 14 до 20 степени.

– Чинчиле воле добру музику и уживају у њој, али не у “народњацима“. Воле и пријатне разговоре, а вику не подносе. Овде им је заиста много лепше него у јазбинама Јужне Америке – вели наш саговорник.

Бунда – 100.000 евра

Зависно од квалитета, цене крзна чинчиле крећу се просечно 20 евра по кожици, а најквалитетније 100 и више евра. За једну бунду потребно је 80-120 кожица, а крзнар мора да има на располагању око 1.000 кожица да би изабрао 120 квалитетних и једнаких комада за једну супер бунду. Зато се лако може израчунати да таква бунда кошта 100.000 евра!

Стеван сам конструише нове кавезе, вентилацију и кадице у које сипа млевену вулканску прашину, која се увози из Шпаније. Зрнца те прашине имају пирамидални облик и служе за одмашћивање крзна чинчиле.

Како смо сазнали од власника фарме, чинчиле нису велики потрошачи хране. Дневно поједу 25 грама брикетиране хране која се купује. Води се рачуна и о садржају шушке – простирке и њеној замени. Станић посебно истиче да вулканска прашина веома много утиче на квалитет крзна. Скоро му се десило да је у оригиналном џаку пронашао запакован цемент, па се, очигледно, треба чувати трговачких трикова.

– Нема сумње да уз љубав, знање и неколико часова рада дневно, уз одређене трошкове, када се све сабере, бизнис са чинчилама се свакако исплати – са задовољством истиче Стеван Станић.

Бора Његован