Мала и средња предузећа, која чине више од 90 одсто привреде Србије, прва су на удару кризе насталe због пандемије. Услед отежаног транспорта робе и људи, мањег броја радника и све мање поруџбина, МСП се суочавају са смањеним обимом посла и падом промета. Да би предупредила теже последице, држава је предузела одређене мере као што је одлагање отплате кредита, док стручњаци предлажу и смањење пореза и доприноса на зараде и обезбеђивање јефтиних кредита

Смањен обим производње, отежан транспорт робе и пад промета су највећи проблеми са којима се суочавају мала и средња предузећа и предузетници због ширења корона вируса како у Србији, тако и у читавом региону. Иако су власници фирми, како истичу за Економетар, већ почетком марта предузели све могуће мере да, пре свега, заштите раднике и организују посао у складу са ситуацијом, свесни су да ће последице по пословање ипак бити велике. У складу са тим, држава Србија је половином марта најавила одређене мере које ће спровести како би олакшала пословање и ублажила штету на целокупну привреду Србије. Тако је Народна банка Србије већ 11. марта смањила референтну каматну стопу за 0,5 одсто, односно на 1,75 одсто. Према речима министра финансија Синише Малог, то је био стимуланс за ликвидност целе привреде јер су ослобођена додатна средства за производне активности.

“С друге стране, изашло се са програмом 24 милијарде динара нових инвестиција у јавне радове, како би се подстакла грађевинска и остале индустрије и задржао континуитет запошљавања и производње”, истакао је Мали.

Неколико дана касније, 17. марта, Народна банка Србије је на ванредној седници Извршног одбора усвојила одлуке којима се прописује застој у отплати обавеза дужника, односно мораторијум. Како су објаснили, мораторијум је прописан за све дужнике који то желе, како за грађане, тако и за пољопривреднике, предузетнике и привредна друштва.

“То подразумева застој у отплати обавеза који не може бити краћи од 90 дана, односно од трајања ванредног стања које је уведено због пандемије. У наведеном периоду дужник неће бити у обавези да отплаћује своје обавезе по основу кредита, односно лизинга. Током трајања ванредног стања банка, као ни давалац лизинга, неће обрачунавати затезну камату на доспела а неизмирена потраживања и неће покретати поступак извршења односно принудне наплате, нити ће предузимати друге правне радње у циљу наплате потраживања од клијената”, наводи се у саопштењу НБС.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ПРЕДЛОГ МЕРА ПРИВРЕДНИХ УДРУЖЕЊА ЗА УБЛАЖАВАЊЕ КРИЗЕ: Смањити порезе и доприносе запослених
• ОЦЕНА ФИСКАЛНОГ САВЕТА: Због кризе – оправдано задуживање државе
• ЕБРД УПОЗОРАВА ДА ЋЕ ПАНДЕМИЈА НЕГАТИВНО УТИЦАТИ НА ПРИВРЕДЕ РЕГИОНА ЈИЕ: Хитни пакет солидарности од милијарду евра
• УБРЗATИ TРAНСПOРT ПРOИЗВOДA И УВOЗ СИРOВИНA: Чадеж: Апел ЕУ да се и Западном Балкану омогући кретање “зеленим тракама”
• ПРИВРЕДНИЦИ ПРИКУПИЛИ ПОМОЋ ЗА УГРОЖЕНЕ ПАНДЕМИЈОМ: Компаније показују хуманост на делу
• МЕРЕ ПРЕДОСТРОЖНОСТИ ОСИГУРАВАЈУЋИХ КУЋА ЗБОГ СПРЕЧАВАЊА ШИРЕЊА ВИРУСА: Обнова и куповина полиса преко интернета
• Следећи број Економетра излази 2. јуна 2020.