Према сценарију Међународне агенције за енергију (АИЕ), због све мањих резерви нафте и гаса, угаљ ће поново добити лидерску позицију

Шта ће за педесетак година покретати свет? Хоће ли то бити атоми, ветар, гас, нафта или, можда, соларна енергија?

Одговор најкомпетентнијих у области енергетике је готово запањујући: угаљ! На први поглед, то је као да воз уступа место коњу.

„Црно злато“ које су многи отписали током минулог века, сматрајући да је, из више разлога, пре свега економских и еколошких, одслужило своје, враћа се на сцену и то као шампион без премца. Сви други енергенти у трци за престо сутрашњице пашће пред налетом „смрдљивог“ угља.

Петролејска ера

Да ово тврди неки „видовњак“ личило би на неуспели виц, али овде је реч о сценарију који је припремила Међународна агенција за енергију (АИЕ). По том сценарију, у мањој мери заједно са гасом, угаљ ће већ 2050. године задовољавати чак 85 одсто планетарних потреба у групи свих расположивих енергетских ресурса.

Након свих досадашњих великих петролејских криза, међу којима су најтеже биле оне из 1973. и 1980. године, многи су почели да се питају колико ће још трајати петролејска ера, па су се, сходно томе, појавиле разне и међусобно сасвим опречне рачунице. По мишљењима једних, нафте ће бити довољно и у наредних сто, па и више година, док је све више оних који тврде да је доток нафте на измаку, те да се већ сада треба припремати за живот без ње.

„Свет је досад конзумирао тек 18 одсто свих расположивих, откривених и за прераду могућних, резерви нафте“, а то значи само 1.000 милијарди барела од укупно 5.700, колико је регистровано широм планете.

Ово је одговор Абдалаха Џумаха, председника и директора најмоћније саудијске петролејске компаније „Сауди Армако“. Ужаснут јавно изнетим предвиђањима експерата Међународне агенције за енергију, први човек највеће саудијске нафтне компаније подсећа да се готово свакодневно проналазе нова петролејска налазишта, посебно указујући на велике резерве битуменског песка у Канади из којег се цеди нафта. Према његовом мишљењу, нафте ће бити још готово век и по, прецизније – још 140 година.

У тексту објављеном недавно у париском Монду, поводом поменутог извештаја Међународне агенције за енергију, председник Француског института за нафту Оливије Апер наводи да би било веома погрешно поверовати у речи Саудијца и саветује да се треба што пре окренути тражењу адекватног излаза, односно већ сада размишљати о “енергетској транзицији“. И многи други, међу њима и Жан Лаерер, бивши технички директор петролејске компаније „Тотал“, инсистирају на тражењу других решења „пошто је нафта на измаку“.

Чак и ако се откривају нове, укупне нафтне резерве се, ипак, свакодневно смањују. О томе, уосталом, говоре бројке. Последњих неколико година, нова налазишта годишње расту по стопи од један одсто, док су у осамдесетим годинама расла по годишњој стопи од 4,5 одсто.

Шта ће заменити нафту?

Плин и угаљ, у првом реду.

Нове могућности

Гас је у пуној експанзији. То се примећује чак и код нас. Рачуна се да ће потрошња гаса у свету, почев од сада па до 2050. године, порасти чак за 138 одсто и то углавном за покретање електричних централа и напајање топловода. Невоља је, кад је гас у питању, што се он, по правилу, у највећим резервама налази у релативно нестабилним подручјима, у Русији, Ирану и Катару, затим у Боливији и Венецуели. Само ове прве три земље располажу са 60 одсто светских резерви. Када је Русија прошле зиме заврнула славине на свом гасоводу Украјини, због чега су цвокотали и грађани неких европских држава, Путин је највећу рекламу, написао је неко тада, направио управо угљу.

Без обзира на то што је велики загађивач, углавном због ослобађања угљен-моноксида, угаљ не може више да буде непожељан, пошто је, једноставно, незаменљив. Само од 1970. до 2004. године потражња за угљем порасла је за 110 одсто, док је у истом периоду потражња за нафтом порасла за 49 одсто. Ако у међувремену не дође до неког непредвидивог радикалног поремећаја, Међународна агенција за енергију предвиђа утростручавање потражње за угљем до 2050. године. Резерве угља су, иначе, прилично велике. Сматра се да је досад откривено близу хиљаду милијарди тона, што је довољно да свет буде миран наредних 155 година. Према рачуницама Међународне агенције за енергију, нафте ће бити још 45, а гаса још 60 година.

У производњи електричне струје угаљ данас учествује са стопом од 40 одсто, гас са 20, а нуклеарна енергија са 16 одсто. Да ли ће главни такмаци у будућности бити (фосилни) угаљ и (софистицирани) нуклеарни реактор или ће се, можда, у игру убацити и неко ново погонско гориво – сада се може само нагађати. Али, ко зна, прогрес се не зауставља, а можда нам стигне и нека – претходно укроћена – космичка сила.

Слободан Алексендрић