Стојановићи управо граде објекте као у развијеној Европи: по свим правилима за заштиту животне средине, за пречишћавање отпадних вода, са климатизацијом, па чак и амбулантом
У напредном домаћинству Стојановића у Мачкату испод Златибора једна давнашња сушара, стара читав век, и даље је важно место где настаје овдашња чувена пршута. Шест генерација ове породице сушило је и суши у том невеликом дрвеном објекту најбоље комаде говеђег и свињског меса, стварајући специјалитет по коме се овај крај одвајкада препознаје. Чинећи то по непромењеном рецепту и на буковим дрвима, наравно, као што је чинио још крајем 19. века чукундеда данашњег власника.
А уз ову сушару је још једна, исто дрвена и исте намене, али новије градње. Па крај њих – као логичан наставак прошлог, а не неког новог света – низ сасвим нових, великих и пространих грађевина, по строгим европским захтевима за ову производњу осмишљених, каквих је из године у годину у овом домаћинству све више. Поузданих сведока да се посао у Стојановића стално развија, да њихова породична фирма “Златиборац”, о којој је овде реч, само јача и напредује. Али традицију не заборављају. Она је у основи, душа сваког производа, деценијама непромењен мирис и укус сваког комада димљеног меса. Све друго углавном је модерно паковање, вешт дизајн, амбалажа прилагођена времену.
Тако изгледа сусрет са фирмом од угледа и имена, симболом пршуте из ужичког краја, производима који на тржишту не брину за прођу. У споју старог и модерног, а све на раду и изузетној организацији засновано. Као пример како се од скромних почетака и једне дуге породичне традиције само сопственим снагама, упорно и стрпљиво може стићи до најпознатијих купаца, највећих велетрговина, чувених хотела, па и до извоза.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Партнерство у бизнису
- Нови хотел Интерконтинентал
- Револвинг кредит
- Менторинг – карика која је недостајала
- Торба „крпи” буџет
- Добар бизнис у бизнис парку
- Следећи број Економетра излази 10. јула 2007.