Иако је потражња за намештајем и столаријом лане опала за 80 одсто, како кажу у предузећу „Бели бор“ из Аранђеловца, они позитивно послују јер су се прилагодили захтевима тржишта

Аранђеловчанин Драган Лазаревић, правник по струци, у кризној 1993. години напустио је сигуран државни посао у МУП-у и кренуо у, тада неизвестан, породични бизнис – прераду дрвета. Многи његови пријатељи били су изненађени овом одлуком, али се Драган није покајао.

– Мој деда Добросав имао је малу стругару, па сам наставио његову традицију. Основао сам 1993. године СЗТР „Бели бор“ за резање обле грађе. Запослио сам три радника и посао у стругари је добро почео, упркос тадашњим тешким економским временима. Три године касније, уз новчану помоћ оца Радована и мајке Војне, увезао сам модерну опрему и машине за израду улазних и собних врата и прозора. Инвестиција је коштала око 50.000 немачких марака. Са растом производње, повећавао се и број радника – сећа се почетака самосталног посла Драган Лазаревић.

Сваки зарађени динар улагао је у нове машине и опрему, увезене из Италије, за најфинију обраду дрвета. Производни асортиман се ширио, а на тржишту су најтраженије биле столице, столови и други делови намештаја.

Опширније у штампаном издању