Иако се прво помисли на Лесковац и околину кад се помене паприка, врста за прављење ајвара већ дуго се гаји у Бачкој. Паприка добро успева, пласира се и на домаће и на страна тржишта, али вредним пољопривредницима недостају средства за осавремењавање овог посла: потребна је сортирка за паприке и хладњача
Зрела паприка са газдинства Међеши, спремна за испоруку и транспорт
Ово лето на измаку повртари баш и неће запамтити по добру. Поред велике суше, олуја и града проблема је било и код цена. У продавницама су цене биле прилично високе, а код откупљивача на њиви нереално ниске. Уколико одгајивачи поврћа желе да им наредна сезона буде профитабилнија мораће да мењају приступ тржишту. То већ дуже време знају одгајивачи паприке у Руском Крстуру. Они неколико година покушавају да набаве машину за сортирање паприке која би им омогућила сигурне извозне послове а и боље цене код продаје маркетима.
У селу постоји стара хладњача која је у стечају и око које се води маратонски судски спор. Оживљавање рада овог капацитета такође би донело конкурентску предност јер би могли да уговарају испоруке скоро целе године. Сем пласмана на домаће тржиште, паприке извозе у Словачку, Пољску и Румунију. Понуда има и за извоз на тржиште Немачке. Међутим, на једном од најразвијенијих тржишта, паприка мора да буде одговарајућег квалитета а и величине, као и да буде прецизно разврстана на прву и другу класу. Баш зато би им сортирка или калибратор за паприку био злата вредан.
Код нас се одгајање паприке „ајварке“ повезује са лесковачким крајем и околином. Међутим, узгој ове врсте паприке више од пола века је у Руском Крстуру и околини, у општини Кула. У Крстуру већ 15 година ради Удружење одгајивача паприка „Капсикум анум“, име је добило по латинском називу за ајварку паприку „Capsicum annum“. Одгајивачи су пре четири године основали задругу. То им је омогућило да за испоручену паприку примају новац преко рачуна. Такође, у просторијама задруге и удружења отворена је пољопривредна апотека у којој могу да набављају сва потребна средства под повољнијим условима.
У атару Крстура и околини паприка се гаји још од 1964. године. Тренутно је под паприком 350 хектара, а у околним селима се гаји на још сто хектара. Просечан принос по хектару је око 60 тона.
У почетку је највише било „парадајзпаприке“ али је временом, због добре цене, врста паприка „рога“ и „слоново уво“ преовладала. Околна села такође гаје паприку, попут Лалића или Савиног Села. О томе шта очекују ове сезоне директорка задруге и председница удружења Душанка Орос каже:
– Ове године род обећава. Навикли смо већ да у лето имамо једну олују која оштети род. То смо преживели, а сада се само плашимо да не буде града. Берба је већ почела.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ЗАШТО ЈЕ НЕОПХОДНО УВОЂЕЊЕ БЕЗБЕДНОСНИХ ПРОЦЕДУРА: Да ли је ваш пословни сајт гранитна тврђава или кула од песка
- JEДИНСТВEНИ ПРИСТУП У OДOБРAВAЊУ СТAМБEНOГ КРEДИТA ЗA ПРEДУЗEТНИКE: До стана брзо и повољно
- ПРИПРЕМА СЕ ЈУБИЛАРНА 10. ГЕНЕРАЦИЈА МЛАДИХ ЛИДЕРА: Како Делта ствара лидере
- МАПА РегМПРР О ПОДСТИЦАЈИМА РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 2021. ГОДИНЕ: Помоћ државе привреди, аграру и институцијама
- ДРУГИ ЦИКЛУС ПРОГРАМА ПОДСТИЦАЊА ЗАПОШЉАВАЊА МЛАДИХ: Позив компанијaма да се укључе у програм „Моја прва плата“
- Следећи број Економетра излази 5. октобра 2021.
