Фабрика Кансаи, у Осаки, која послује у оквиру система Јапан тобако интернешнел простире се на 140.000 метара квадратних, запошљава само 500 људи, а производи 40 билиона цигарета годишње

Почетком новембра прошле године, група новинара београдских медија, у оквиру српске делегације коју је предводио министар финансија Млађан Динкић, посетила је Јапан, а у Осаки, фабрику цигарета Кансаи, која послује у оквиру система Јапан тобако интернешнел. Слике које смо тада видели, односно организацију рада фабрике и производњу цигарета, верујем да ће свима остати заувек у памћењу. Импресивно је дословно све – од величине фабрике до јапанске педантности, прецизности и гостољубивости. Ово је само кратак подсетник на аутентично упознавање са начином функционисања чувене јапанске економије, а Јапан тобако интернешнел је свакако њен значајан део.

Најпре, оно што фасцинира. У случају фабрике Кансаи то је њена величина. Ова фабрика је удаљена од Токија 450 километара, а основана је 1982. године. Састоји се из три фабричке целине које се укупно простиру на 140.000 метара квадратних. У толикој фабрици је запослено само 500 људи, што значи да по запосленом припада 280 метара квадратних пословног простора!

У чему је тајна?

Нема мистерије – све је компјутеризовано, роботизовано и аутоматизовано. Јапан, разуме се. Фабричке хале које смо обилазили (у прописаним мантилима са заштитама на глави и ногама) доиста изгледају “као апотека”, како се то кад нас каже. Све је беспрекорно чис- то, уређено, распоред машина је строго функционално направљен, па пут производње тачно води од уласка сировине до пакерица са готовим производима. И тако, километрима кроз хале и поред робота и компјутера.

У фабрици ЈТИ Кансаи у Осаки производи се 14.000 комада цигарета у минути, односно 40 билиона цигарета годишње. Поређења ради, укупна годишња потрошња у Србији износи 25 милијарди цигарета, а Дуванска индустрија у Нишу је пре приватизације, са 2.400 запослених, производила 60 милиона цигарета дневно.