Zbog tranzicije u automobilskoj industriji, potražnja za jednim od najpoželjnijih metala 21. veka do kraja ove decenije treba da poraste za oko osam puta, a u geoekonomskom (pa i geopolitičkom) vrtlogu koje izaziva ovo „zlato 21. veka“, našla se i Srbija. Zbog toga „Projekat jadarit“ izaziva unutrašnje kontroverze i sporenja
U 19. veku imali smo globalnu pomamu za zlatom, dvadesetim je dominirala nafta, a u ovom novi „strateški mineral“ postaje – litijum.
U toku je, naime, tranzicija u jednoj od najvećih industrija globalne ekonomije – automobilskoj – koja se, posle više od jednovekovne dominacije motora sa unutrašnjim sagorevanjem, prestrojava na pogon na struju. Nema danas iole ozbiljnog proizvođača koji u svojoj ponudi nema neki model koji je hibridni, ili isključivo elektromotorni.
Prinuda pritom nije samo ekonomska, već i klimatska: svet se obavezao da će, da bi se zaustavile pustošne klimatske promene, ubrzati prelazak sa fosilnih goriva na čistu energiju, onu koja u atmosferu ne emituje ugljen-dioksid koji stvara efekat staklenika i pregreva celu planetu.
U automobilskoj industriji, čista energija zahteva baterije – mnogo baterija – koje po jedinici zapremine mogu da skladište što više kilovat-sati, a da pritom budu što lakše.
Takvih baterija danas nema bez litijuma koji je zbog toga, ali i zbog procvata personalne elektronike kao što su mobilni telefoni koji takođe zahtevaju baterije, već postao jedan od najpoželjnijih metala 21. veka.
Litijum je hemijski element čiji je atomski broj 3 (mesto koje zauzima u periodnom sistemu elemenata), što ga čini najlakšim metalom. Pored nove uloge u elektronici, koristi se i u medicini (u lekovima za smirenje), ima ga u malim količinama i u nekim mineralnim vodama, a ono šta ga danas čini zvezdom među industrijskim sirovinama jeste činjenica da potražnja za njim konstantno raste.
Još, doduše, tražnja nije veća od ponude, ali su procene da bi to mogao da postane slučaj ako se u dogledno vreme ne razviju neke nove tehnologije za njegovo rudarenje. Geolozi tvrde da litijuma ima u obilju, ali problem je što njegova eksploatacija mora da bude profitabilna za rudarske kompanije, a finalne cene prihvatljive za proizvođače automobila sa baterijskim pogonom.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- ĐORĐE VUKSANOVIĆ, GLAVNI DIREKTOR ZA TRANSFORMACIJU, A1 SRBIJA I A1 SLOVENIJA: Operator sa znanjem, ekspertizom i resursima, od koga može da se očekuje više
- MARJANA DAVIDOVIĆ, GENERALNA DIREKTORKA NESTLÉ ADRIJATIK JUŽNI REGION (SRBIJA, CRNA GORA, SEVERNA MAKEDONIJA): Rekordan rast zahvaljujući odgovornom i održivom poslovanju
- SVI SU POČELI SA JAKOM IDEJOM ŠTA ŽELE: Lepota i izazovi stvaranja
- IVAN ZELJKOVIĆ, EVANS MEDIA: Pokupite znanje, ima ga svuda!
- KOMPANIJA SIEMENS USPOSTAVILA MODEL RADA OD KUĆE 2-3 PUTA NEDELJNO KAO TRAJNI MODEL POSLOVANJA: Digitalizacija je ubrzala poslovne cikluse i stvorila nove izazove
- MENADŽERSKI VODIČ: Vreme seniora
- POUZDANOST EKONOMSKIH PROGNOZA MANJA JE TOKOM KRIZNIH VREMENA, ALI I TOKOM NAGLIH OPORAVAKA: Zašto je Banca Intesa najbolji prognozer
- TV SLIKE I PRILIKE: Čisti milioni
- ODREĐEN ROK ZA DOSTAVU KONSOLIDOVANIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2020. GODINU: Pripremanje izveštaja do početka avgusta
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2021.