Највећи српски извозник замрзнутог воћа продаје робу у 43 земље света, једини је снабдевач из Србије британског трговинског ланца „Теско“, све више извози и сушено воће, а чувене брендиране џемпере из Сирогојна продаје у најскупљој улици у Токију. Остварује промет од око 27 милиона евра годишње, биран је за Предузетника године 2013., али је остао везан за свој родни крај и доследан својој максими – ради најбоље што можеш

Да се успешно могу спојити традиција и иновације, можда најбоље доказује пословање породичне фирме „Сирогојно компани“ (Sirogojno Company), коју је почетком деведесетих основао предузетник Раде Љубојевић, у свом родном селу, на обронцима планине Златибор. Сирогојно – најпознатије српско село по традицији ручно рађених џемпера од вуне, Љубојевић је иновативним предузетништвом подигао на ниво највећег српског извозника замрзнутог воћа и произвођача сушеног воћа. Уз сарадњу са више од 2.000 коопераната – произвођача воћа, које је гајено у еколошки чистом региону западне Србије, и уз примену савремених технологија прераде, „Сирогојно компани“ је достигло највише стандарде квалитета и безбедности хране.

Захваљујући томе, ова фирма је једина из Србије постала снабдевач замрзнутим воћем и миксевима, чувеног британског трговачког ланца “Теско” (Tesco). Али, Британија је само једна од четрдесетак држава широм света у које „Сирогојно компани“ извози на стотине тона замрзнутог и сушеног воћа и остварује промет од око 27 милиона евра. За стварање такве фирме, Раде Љубојевић је почетком 2014. године проглашен за Предузетника године за 2013. годину, у оквиру такмичења које у Србији реализује компанија Ernst & Young.

Како се ради у „Сирогојно компани“, како је предузетник Љубојевић развијао пословање „корак по корак“, освајајући и нове технологије и нова тржишта, како је укључио у породични бизнис и ћерку Ану, сина Ђорђа и супругу Росу, шта планира за будућност и зашто сматра да су породичне компаније будућност Србије – неке су од тема нашег разговора за Економетар, када смо крајем априла посетили две фабрике ове компаније, у селу Сирогојну и у Рупељеву код Пожеге.

Богато животно и радно искуство Радета Љубојевића почело је још седамдесетих година, када се после завршене Више економске школе у Београду вратио у Сирогојно и запослио као комерцијалиста у „Инекс Златиборка Сирогојно“ – фирми која је настала из земљорадничке задруге „Сирогојно“, припојила се београдском „Инексу“ и почела да производи руком рађене џемпере, под вођством и креаторским талентом Добриле Смиљанић.

– Ми смо већ тада имали модеран приступ пословању. Извозили смо у Немачку од 50 до 70 хиљада џемпера годишње, а онда смо прешли и на Француску, Италију и друге земље. Вуну смо увозили са Исланда јер је била најквалитетнија, а у Сирогојну смо направили модерне производне и пословне просторије, присећа се Љубојевић и напомиње да је Сирогојно постало носилац развоја целог краја.

Но, Љубојевић после петнаестак година изузетно успешног рада напушта „Инекс“ и прелази у ондашњи „Југоекспорт“, као директор представништва у Ужицу, а одатле одлази у Франкфурт за помоћника директора „Југоекспортовог“ представништва. Искуство из рада у Немачкој ће му много значити у свим пословима које је водио касније и када је, на првој аукцијској приватизацији 1997. године, на предлог земљака, купио основна средства друштвеног предузећа „Сирогојно“ у којем је некада радио, а које је изгубило тржишну позицију и остало са 50 запослених радника, у поређењу са неколико стотина, колико их је било на врхунцу успешног пословања.

Међутим, у темељно обнављање тржишта за џемпере и у све већу производњу замрзнутог воћа „Сирогојно компани“ креће тек после октобарских промена и скидања међународних санкција 2000. године.

Опширније у штампаном издању

---

У овом броју још и …

• ФАБРИКА ДЕЧИЈЕ ХРАНЕ “BABY FOOD FACTORY”: Храна за децу по светским стандардима
• ВЛАДИМИР МАНИЋ, ДИРЕКТОР ФОНДАЦИЈЕ “РЕГИСТАР НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРНЕТ ДОМЕНА СРБИЈЕ”: Зa 11 гoдинa рeгистрoвaнo oкo 105.000 .RS дoмeнa
• СРБИЈА НА ПУТУ ДО КВАЛИТЕТНИЈЕГ И ЕФИКАСНИЈЕГ ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА: Како унапредити сарадњу јавног и приватног сектора здравства
• ДР ЈАСМИНА КНЕЖЕВИЋ, ОСНИВАЧ И ДИРЕКТОР БЕЛМЕДИКА: Јединствен здравствени систем би боље функционисао
• ДЕЈАН ПЕШИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР МЕДИГРУП СИСТЕМА: Неопходно је да приватни и јавни здравствени сектор уско сарађују
• ДРAГAНA ДAВИДOВИЋ, ДИРEКTOРKA ЉУДСКИХ РЕСУРСА HEINEKEN SRBIJA: Бeзбeднoст зaпoслeних приoритeт кoмпaниje
• КОМПАНИЈА TEЛEНOР БРИНЕ О ЗAПOСЛEНИМА И ЊИХOВИМ ПOРOДИЦАМА: Задовољни људи боље раде
• Следећи број Економетра излази 4. јуна 2019.