Породична грађевинска фирма СЕТ почела је са три, а данас запошљава 190 радника од којих је 40 одсто високообразованих. Саградили су на десетине хиљада квадрата, а ове године прослављају 15 година пословања. Развијајући комплексан информациони систем за своје потребе, схватили су да имају производ и за друге, па су пре неколико година основали и ИТ предузеће СЕТ плус плус
Живко Срећковић
“Грађевинарство захтева континуални рад, а моћ се заснива на новим технологијама и људима. Ако немате континуитет у образовању људи и развоју нових технологија не можете да одговорите на потребе. Последњих година је покренут инвестициони циклус, а нема радника – нема квалитетних инжењера, пројектаната, зидара. Грађевинарство је годинама било у стагнацији и фирме су се развијале без јаке техничке припреме, без јаког инжењерског кадра, без увођења нових технологија и сада одједном треба да одговоре на потребе градње великих објеката. А за доброг инжењера потребно је исто година као за доброг лекара – шест до седам година. Ми смо читаву генерацију грађевинаца изгубили током деведесетих“, каже на почетку разговора Миленца Срећковић, сувласник и директор грађевинске фирме СЕТ у Шапцу, грађевински инжењер хидраш. Већински власник је њен супруг Живко, машински инжењер.
Компанија СЕТ ове године навршава 15 година пословања, а за то време развили су се у фирму за системски инжењеринг – процес који подразумева пројектовање, припрему техничке документације и извођење радова по систему „кључ у руке“. Отуда и сам назив – Sistem Engenering Team. СЕТ је, на пример, за свега осам месеци испројектовао, изградио и прибавио употребну дозволу за јапанску фабрику Јазаки у Шапцу. То је само један од десетина пројеката које су изградили, будући да су сами испројектовали и изградили више од 100.000 квадрата стамбеног, пословног и индустријског простора.
Запошљавају 190 радника и остварују промет од 15 до 20 милиона евра годишње. Највећи део прихода, око 80 одсто, остварују радећи за друге, а тек 20 одсто из градње сопствених објеката.
– Наша фирма је настала јер смо желели да покажемо да у Србији може да дође до развоја нових грађевинских фирми полако, „гајећи“ сопствене квалитетне кадрове – каже Миленца у разговору за Економетар. И бројке говоре да су успели у томе јер 40 одсто запослених ове фирме чине високообразовани.
Од радника до предузетника
Прекретница у животима Срећковића десила се двехиљадитих када су одлучили да напусте своја претходна предузећа. Миленца је била директор за развој и инвестиције у шабачком Водоводу, а Живко је радио у компанији Изградња.
Миленца Срећковић
Супруг јој се такође придружио у тој фирми и углавном је помагао у делу извођења грађевинских радова јер се током целе каријере тиме, између осталог, и бавио.
Након годину дана се, међутим, разишла са власником те фирме. Добијала је разне примамљиве понуде, али је супруг Живко био тај који је пресекао.
– Миленци су нудили велику плату у Београду, чак и стан, али ја сам желео да останемо у Шапцу. Сматрао сам да ако другима вреди толико, онда треба да сами оснујемо фирму, боримо се и покажемо да уколико вредно радимо можемо нешто да направимо. Деца су нам расла, рачунали смо да ће се временом и они укључити, а тиме бисмо показали да млади не морају да иду у иностранство – каже Живко.
Успели су у својој замисли јер данас „раме уз раме“ са њима раде и њихова деца, ћерка Марија, дипломирани инжењер архитектуре, која води техничку припрему и велике пројекте, и син Милош, који је завршио Математичку гимназију и дипломирао на Електротехничком факултету, задужен за развој информационог система. Живко води производњу, будући да СЕТ има и две фабрике бетона и реализацију грађевинских радова, а Миленца руководи целокупном фирмом, али се последњих година доста посветила и друштвено корисном раду.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- УДРУЖEЊЕ СРMEК OРГAНИЗУJE СEMИНAР O ПOСЛOВНOJ ИЗВРСНOСTИ И ПРИМЕНИ EFQM МОДЕЛА: Нова знања о стандардима квалитета
- Обука инжењера за примену дигиталних технологија
- ДРИМСКО-ЛИМСКЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ОБАРАЈУ РЕКОРДЕ: Више струје из хидропотенцијала
- EНTOНИ J. MEJO И НATAН НOИРA: ЊИХOВO ВРEME (5): Предузетници новог миленијума
- Следећи број Економетра излази 6. новембра 2018.
