Стеван Вујчић има 24 године, сеје пшеницу, кукуруз и сунцокрет, а сан му је да дуплира површине које обрађује. Ове године се спрема за велику инвестицију: жели да уз помоћ ИПАРД програма купи нови трактор од 60.000 евра, а да потом сагради и нови хангар. Себе види искључиво у пољопривреди, не разуме зашто млади људи одлазе са села и не обрађују земљу, јер од ратарства, уз помоћ савремених машина, може лепо да се живи

Стеван Вујчић испред своје куће у Рашанцу овог фебруара

У време када је уобичајена слика да су села у Србији опустела и да млади углавном одлазе у град, екипи Економетра било је задовољство да средином фебруара посети газдинство двадесетчетворогодишњег Стевана Вујчића у селу Рашанац, код Петровца на Млави, у Браничевском округу. Овај млади пољопривредник обрађује око 50 хектара земље коју закупљује, на којима су засејани пшеница, кукуруз, сунцокрет и луцерка. Да све буде готово нестварно, целокупан посао, наравно уз помоћ механизације, ради потпуно сам – оре, припрема земљу, сеје, жање, набавља потребно семе, ђубриво. Из године у годину повећава број хектара које обрађује, узимајући земљу у закуп јер сматра да може да постигне још више. У селу које броји близу 300 кућа, Стеван Вујчић обрађује највише земље, иако његова породица поседује тек око пет хектара земље. А све је почело готово из ината и жеље да „побегне“ из сиромаштва.

– Моји родитељи се дуги низ година баве пољопривредом, односно сточарством. Од 1981. године имали су музна грла краве. Уз то су обрађивали земљу, сејали су углавном кукуруз и пшеницу, али је то претежно било за потребе исхране крава. Међутим, само од продаје млека није могло да се заради довољно. Отац ми је причао да су током деведесетих у време хиперинфлације за две и по тоне млека добијали гајбу пива. С друге стране, овај крај је гастарбајтерски и већина људи добија помоћ родбине из иностранства. Деца у школи су ме често задиркивала због немаштине. То ме је погађало и чврсто сам решио да то не буде тако целог живота, односно да желим да радим и зарадим како бих и ја себи могао да приуштим више. Тако да сам већ са 14 година одлучио да желим да се бавим пољопривредом и да увећам земљу коју смо обрађивали – прича Стеван шта га је заправо мотивисало да постане пољопривредни произвођач.

Све више хектара у закупу

Када је завршио основну школу, са оцем се договорио да купе комбајн како би могли да посеју више пшенице. Имали су нешто уштеђевине за куповину половне машине. Од тог тренутка, највише на Стеванову иницијативу, земља коју су обрађивали се повећавала. Најчешће су узимали њиве у закуп, а у том крају, како кажу, није толико тешко наћи земљу јер млади не желе да се баве пољопривредом и навикли су да се ослоне на иностране пензије дедова и бака. Иако су у почетку гајили кукуруз, пшеницу и детелину да би прехранили стоку, почели су полако да сеју и сунцокрет.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ИСТРАЖИВАЊЕ НАЛЕД-А ЗА ПРОЈЕКАТ ЈАВНО–ПРИВАТНОГ ДИЈАЛОГА: Нема међусобног поверења између државе и привредника
• РЕВИЗОРСКО–КОНСУЛТАНТСКА КОМПАНИЈА ЕY (ERNST&YOUNG) У СРБИЈИ ИЗАБРАЛА: Радован Милојевић – ЕY Предузетник године
• ФИЛИП КOTЛEР И БРУС РEН: РAЗУMEВAЊE MAРКETИНГA (2): Конкуренцију треба разумети
• Следећи број Економетра излази 3. априла 2018.