Више од 50 занатских и уметничких радионица у последњих неколико месеци понело знак “отворене шаке”, која сугерише да је њихов производ аутентичан резултат ручног рада на старински начин
Након што су добили logo да су њихови производи handmade, старе, познате рукотворине одједном су постале brend од којег се много очекује. Старим занатима, очигледно, нема опстанка ако се не “упакују” у помодне трендове. Тако је више од 50 занатских и уметничких радионица у последњих неколико месеци понело знак отворене шаке, која сугерише да је њихов производ аутентичан резултат ручног рада на старински начин. Иницијатива да се заштите стари занати и уметничке радионице потиче од Министарства привреде.
Помоћник министра привреде, др Драган Јањић, објашњава да је основна идеја била да се препознају и дефинишу сви постојећи стари занати и радионице. Чак постоји намера и да се поброје у одређеном правилнику, да им се пруже одређене олакшице и на тај начин створи погодно тло за развој породичног бизниса. Корист би била вишеструка – занатлије би остајале у својим местима, неговали традицију и извукли из заборава занате за које, у великом броју случајева, постоји бојазан да ће потпуно нестати јер више нико не практикује вештине и знања потребна за њих.
Лако до сертификата
Наравно, привилегије могу да уживају само оне радионице које су добиле сертификат Министарства привреде. Они који су прошли процедуру кажу да није ни дуга ни скупа.
Потребно је да радионица буде регистрована у Агенцији за привредне регистре, а потом упутити молбу Министарству привреде за добијање сертификата. Након тога посебан тим излази на лице места и уверава се како тече процес рада у занатској и уметничкој радионици. Уколико задовољава критеријуме ручно израђеног производа добијају сертификат и право да на своју рукотворину окаче знак отворене шаке, али и неки свој лого.
Један од оних који однедавно има овај знак јесте и сарач Никола Ђуран, из Сомбора. Овај млади човек наставио је породичну традицију: деда му је био кожар и бавио се штављењем кожа, отац је то наставио али и почео да израђује кожну опрему за коње, и тако вештине и знање потребне за сарача пренео сину. У нашем Удружењу занатлија чуо сам за ову иницијативу, и на наговор колега и ја сам се пријавио. Мислим да је из Сомбора отишло чак двадесетак молби, каже Ђуран.
