Лично, велики сам обожавалац еколошких бизниса, иако сам свесна да стварање тих производа није тако еколошки и да се на крају поставља питање правог резултата. Али је сасвим јасно да је екологија један од бизниса у апсолутном порасту
Пише: Марина Лазаревић
Милано је велики град. Послован. Туристички. Прилично га сматрају сивим и нездравим. Но, и такав град има своје начине на који води рачуна о екологији.
Без обзира на то да ли се кроз Милано возите или шетате, неизбежно је приметити “шуме” на терасама, зелене фасаде или дрвеће са кровова зграда. Италијани су пасионирани љубитељи природе. У њиховим животима на недељном нивоу је посета природи редовна ствар, а зеленило није везано само за оне који имају куће. Напротив. Живети у стану, за њих значи још већу потребу и контакт са природом.
Но, постоје и неке општинске – градске – државне активности, које подржавају овакву навику.
Један од начина је подела на зоне А-Б-Ц, када је у питању вожња аутомобилима. Постоји најужи “прстен” – сами центар града у који могу ући само и искључиво резиденти или овлашћена лица. Зове се Zona traffico limitato – ЗТЛ и уколико уђете у ту зону, камера ће проверити да ли је ваша регистарска таблица одобрена за приступ. Уколико није, казна ће аутоматски стићи на вашу адресу. У случају да узмете рент-а-кар, агенција ће одмах скинути задужење са ваше картице. Поред тога, у Милану, у зону Ц се улази само уз надокнаду, ако нисте резиденти. А у зону Б не можете ући ако мотор на вашим колима није одређене категорије. Све су ово начини да се, колико-толико, исконтролише загађеност ваздуха у граду.
Навика која се односи на читаву Италију јесте разврставање и бацање смећа. Чак и пре 20 година, када сам први пут живела овде, требало је да научим да се смеће разврстава и да се одређеним данима – износи смеће. Велики број зграда има своју групу контејнера и у нашем насељу је немогуће наћи контејнер на улици. Поред тога, такса за смеће се плаћа на годишњем нивоу, постоје умањења за социјалне категорије, а плаћена такса за смеће је важан документ када прилажете доказ да сте у Италији резидент довољно дуго да бисте могли да аплицирате за држављанство. Јако важан податак, који ми је рекла госпођа која ради у Општини.
Неко би се запитао, како се баца смеће које се не може разврстати у стандардне категорије – као што су телефони, батерије, намештај, стари и поломљени делови. Постоји еколошка депонија, где се плаћа одношење кабастог отпада и зато је у Италији чест случај да људи поклањају исправан намештај. Јер, трошак им је да га однесу на отпад, а не смеју да га оставе на улици. Пуно градова и места је покривено камерама, тако да је скоро немогуће остати незапажен када би неко то пробао да учини против прописа.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- СТАБИЛНО ПОСЛОВАЊЕ ЛУКЕ БЕЧ УПРКОС КРИЗИ: У години короне промет повећан за 28 одсто
- „МАЛИ ШЕНГЕН” ЗА НАПРЕДАК ЗАПАДНОГ БАЛКАНА: Нови споразуми на састанку у Скопљу 29. јула
- ОДРЖАНА ДЕСЕТА КОНФЕРЕНЦИЈА DIGITAL DAY: Дигитaлнo тржиштe увeћaнo вишe oд шeст путa
- ПРOГРAМИ ФИНAНСИJСКE ПOДРШКE ЗA РAЗВOJ ПOСЛOВAЊA У РEГИOНУ ЗAПAДНOГ БAЛКAНA: Региону Балкана потребна већа помоћ ЕУ
- Следећи број Економетра излази 7. септембра 2021.
