Poražavajuće je da, uprkos važnosti ovakvog načina stimulisanja potrošnje u krizi, država ne vodi evidenciju na koji način su sredstva namenjena za kapitalne investicije i potrošena. Tako je, na primer, u Ministarstvu finansija moguće dobiti podatke o tome za koje javne investicije su sredstva planirana budžetom, ali ne i kako su potrošena
Oko viška u budžetu koji se neočekivano pojavio u prvom tromesečju otimali su se svi, osim onoga kome taj novac, po sporazumu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) – pripada. To što je deficit u državnoj kasi, umesto planiranih 55, bio oko 22 milijarde dinara, za premijera Aleksandra Vučića i ministra finansija Dušana Vujovića bio je znak da plate i penzije mogu da se povećaju do kraja ove godine. Aleksandar Antić, ministar energetike, smatrao je da veći prilivi u budžet mogu da odlože poskupljenje struje, a Kori Udovički, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, istakla je kako otpuštanja u javnom sektoru zbog toga možda neće biti neophodna. Jedino je Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja i infrastrukture – ćutala. A zapravo, po sporazumu sa MMF-om, taj novac najviše njoj pripada.
Ukoliko viška sredstava bude, program sa Fondom predviđa da se novac potroši za javne investicije, jer takva ulaganja imaju najveći efekat na ubrzanje privredne aktivnosti.
Ova situacija možda najbolje govori u prilog tome kakav je odnos države prema kapitalnim izdacima. Deklarativno, političari se obavezno zalažu za povećanje ovih rashoda, pa se budžetom, po pravilu, predvide i veća sredstva za kapitalne izdatke. Kao po definiciji, planirana sredstva se realizuju u manjem obimu pa se tako rebalansom najveće, a vrlo često i jedine uštede, ostvare na tom razdelu u državnoj kasi. U Srbiji je nivo javnih investicija prošle godine pao na 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je poražavajuće. Evropski prosek iznosi oko pet odsto BDP-a. Budžetom za 2015. godinu predviđeno je povećanje na tri odsto BDP-a (123 milijarde dinara). A Fiskalni savet je čak istakao kako bi za njih bio prihvatljiv i nešto veći deficit u budžetu, ukoliko bi javne investicije bile veće. Do te mere je, iz ugla privrednog oporavka, to pitanje sada važno. Međutim, u praksi se dogodilo nešto potpuno suprotno.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
- DODELJENE VIRTUS NAGRADE ZA 2014. GODINU Nacionalna nagrada za Hemofarm
- 59. MEĐUNARODNI SAJAM TEHNIKE I TEHNIČKIH DOSTIGNUĆA Korak u budućnost
- DODELJENO 12 PRESTIŽNIH MBA STIPENDIJA Usavršavanje najboljih srpskih menadžera
- METODOLOGIJA STRATEŠKOG PREOKRETA ZA VLASNIKE MSP Ne tražite izgovor za neostvareno
- POSLOVNA SAZNANJA Samo za uspešne
- VEŠTINA KOMUNIKACIJE Koučing – put uspeha
- FILIP KOTLER I FERNANDO TRIAS DE BES: LATERALNI MARKETING (5) Životni ciklus proizvoda se dramatično skraćuje
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. maja 2015.
