Pozitivna atmosfera oko filma „Montevideo bog te video“ preko noći se preokrenula u javno preispitivanje imaju li glumci pravo da se politički eksponiraju, da li to rade namerno ili u blaženom neznanju

Piše: Branislava Džunov

Krompir skup kao južno voće, javlja reporter u Pinkovom Nacionalnom dnevniku, sa prizvukom senzacionalizma. Bile poplave u Nemačkoj, Poljskoj i Holandiji, manje rodilo, cena skočila na svetskom pa i domaćem tržištu. Naši proizvođači dočekali nespremno šansu za izvoz i dobru prodaju. Još koliko prošle godine nisu znali šta će sa krompirom. Prodavačica na pijaci svedoči: kupuje se na komad, pola kila, a ponekad i ceo kilogram po ceni koja se penje i do 120 dinara.

Nedavno, u žiži poskupljenja bio je šećer, takođe deficitiran na izvoznom tržištu, što se odmah osetilo kao nestašica u samoposlugama i skok cena u maloprodaji. Nešto slično se događalo i sa brašnom. Država galantno uskače sa robnim rezervama, ali to je proces koji traje i kida živce potrošačima, prisiljenim da stalno zaviruju u svoj novčanik i, sa revoltom, spoznaju kako sve, opet, ide na njihovu štetu.

Taj i takav potrošač i bivši trudbenik kojem se sve zavrtelo i zamutilo u glavi od tranzicije – junak je nove drame Dušana Kovačevića „Život u tesnim cipelama“, u beogradskom Zvezdara teatru. Kovačevićeva tragikomedija prati raspad upropašćene fabrike obuće i njenih radnika. Sve je postalo tesno i neudobno, a pomoći nema.

Opširnije u štampanom izdanju