Koji smo mi narod?! Svi bi da pevamo i igramo, prevrćemo se preko glave i, uopšte, želimo da preko noći postanemo slavni, bar u emisiji „Ja imam talenat“
Piše: Branislava Džunov
Čist račun, duga ljubav“ je poslovica koje se najčešće setimo kod sitnih potkusurivanja. Kao, nikome nećemo da ostanemo dužni. U krupnijim poslovima važe druga pravila, zar ne. Svejedno, prvi deo narodne mudrosti poslužio je kao dobar naslov za emisiju na TV Avala. U jednom od prošlih „Čistih računa“ bilo je reči o organizacijama potrošača koje bi trebalo da budu uticajnije, da žustrije štite interese kupaca, proveravaju kvalitet proizvoda na tržištu i rade još mnogo toga. U pokušajima da se rasvetli njihova uloga, uvek se ostaje na zaključku da je njihov uticaj, kod nas, minimalan ili nepostojeći, a da u drugim državama, funkcionišu veoma efikasno, na radost potrošača.
Koliko u tome ima istine?
Prava potrošača
Možda je sve to tako jer su kupci, tamo negde, edukovani da traže pomoć. Znaju svoja prava i šta znači kad se kaže: kupac je na prvom mestu. Ko će kod nas da traži zaštitu zato što je kasirka dva puta ukucala litar mleka ili mu je dopremljena neispravna mašina za pranje sudova? Ne tvrdimo da nema civilizovanih rešenja za konfliktne situacije, ali to se kod nas najčešće završava svađom začinjenom psovkama i kletvama. I pretnjom da ova noga više nikada neće kročiti u prodavnicu u kojoj je potrošač potcenjen. Baš će poslovođa da se potrese.
Opširnije u štampanom izdanju
