Iz ugla FIPA, festivala u Bijaricu: koliko zarađuju oni koji se bave televizijom? Da li se isplate skupe serije i zašto se koprodukcije smatraju kompromisom koji ne mora uvek da bude pravi pogodak. Može li se živeti od pisanja TV scenarija i ko plaća festivalska zadovoljstva?

Piše: Branislava Džunov

Došlo je vreme kad ni papa ne želi da bude papa! Koja inspiracija za Toma Fontanu, glavnog autora serije „Bordžije“, čija je druga sezona svečano predstavljena na 26. međunarodnom festivalu audiovizuelnih medija u Bijaricu u Francuskoj, u svetu televizije poznatom pod skraćenim nazivom FIPA. Klan Bordžija je opisan upravo onako kako su njeni članovi ušli u istoriju, kao osvetoljubivi, otrovni i trovači, nemoralni, željni vlasti. I još malo gore, kao beskrupulozni osvajači vlasti, uz doziranu frivolnost i skaradnost, da se zagolicaju mašta i niske strasti. Takve serije, mada imaju istorijski okvir, ustvari, veoma dobro korespondiraju sa stvarnošću. Inteligentnom gledaocu sugerišu određene poruke o politici, moći, sticanju bogatstva, kao pojavama čija se suština nikada ne menja.

Televizija je biznis i kako god da se okrene, „Bordžija“ je skupa serija. Da bi bila snimljena udružilo se šest velikih evropskih TV stanica na čelu sa nemačkim „Beta filmom“, poznatom po izuzetno kvalitetnoj produkciji. Ni u čemu se nije štedelo jer se od samog početka scenaristički oblikuje i realizuje TV proizvod neograničenog roka upotrebe. Da traje i da se dobro prodaje, mada su Bordžije i ranije bivali junaci filmova i serija. Sećate li se serije „Ja, Klaudije“ o propasti Rimskog carstva sa Derekom Džekobijem u naslovnoj ulozi. Verzija iz 1976. godine bila je jedna od najuspešnijih Bi-Bi-Sijevih serija svih vremena. Finansijski gledano, teško da bi u ovim okolnostima mogli da izvedu takav poduhvat, bez koprodukcionih dogovora.

Opširnije u štampanom izdanju