Ni kod „Sulejmana veličanstvenog“, što je trenutno najgledanija serija, ne mogu se zaobići pitanja bogatstva i novca. Sultan Sulejman deli svojim miljenicama poklone, unutar harema se otvoreno trguje za naklonost i podršku, zlato se daje sluškinjama i čuvarima da što vernije vrše svoje dužnosti. Kad se riznica istanji, kreće se u osvajačke pohode

Piše: Branislava Džunov

Čuvajte se banaka, poručuje zabrinuti novinar u TV Dnevniku. Zamka je u benevolentnom nuđenju kreditnih kartica i – velikim kamatama o kojima na šalterima, kad dođete da se usrećite, nikada ne dobijete preciznu informaciju – koliko će to da vas košta. I dok on o tome govori, pred očima lete evri i dinari, prelaze iz ruke u ruku, iskaču iz novčanika. Tako blizu a tako daleko. Reporter ne ide do kraja. Upozorava ali ne objašnjava. Zaista, bilo bi krajnje vreme da se televizija malo agilnije pozabavi širenjem kulture upravljanja tekućim računom i dodatnom „plastikom“, kulturom trošenja, baš u onom pozitivnom, ličnom i društvenom smislu neophodnom u ovom kritičnom periodu privrede i ekonomije.

O tome se ne govori u predizbornoj kampanji. Komplikovano i ne donosi željene poene, a otvara bolne rane siromašenja, nezaposlenosti i preživljavanja po cenu uvaljivanja u nove dugove. Većina političara se slika u ruralnom ambijentu. Štale, mlekare, salaši i farme, voćnjaci. Možemo hraniti Rusiju i Evropu zajedno! Ali samo da se povećaju subvencije za poljoprivredu. Fabrike su ređe u kadru, mada i tu ima napora da se dokaže kako ćemo se u dogledno vreme izvući iz ćorsokaka. Pod uslovom da se glasa za kandidata koji ima šifru za uspeh ali je drži u tajnosti, do konačne pobede. Najlakše je ponuditi čašu optimizma.

Opširnije u štampanom izdanju