Mini-anketa po sistemu slučajnog uzorka pokazuje da ljudi ne strepe od zemljotresa ni od vesti iz fabrike snova, ali brinu da li će imati dovoljno novca da plate račune i prežive do srećnijih dana. Psiholog je tu da umiri i uteši: svoje želje ne podižite na nivo zahteva, prilagodite se realnosti i – nemojte se plašiti, nema svrhe
Šta očekujete od televizije? Da informiše. Podrazumeva se. Da ispuni svoje obrazovne zadatke u zemlji u kojoj ima najmanje 350 hiljada elementarno nepismenih. Za to nema novca. Da zabavi? Posle napornog radnog dana ispunjenog porodičnim i poslovnim obavezama da ponudi nešto malo opuštanja i relaksacije. Pitanje je ličnog izbora i afiniteta da li će to biti fudbalska utakmica, teniski meč, turska serija „Kad lišće pada“ ili „Grand parada“. Televizijsko pomodarstvo nam je donelo rijaliti programe pa ima i onih koji se bez razmišljanja utapaju u ovu vrstu razonode koja je poslednjih dana pretrpela ozbiljne napade i preispitivanja. Naravno, kako to kod nas biva, bez stvarnih rezultata jer se sve vrti po starom. RTS nastavlja sa „48 sati svadba“ sa obrazloženjem da je to najoriginalniji dokumentarni program. TV Pink gusla četvrtu sezonu „Velikog brata“ mameći gledaoce lascivnostima. Prva srpska TV sa „Top modelom“ podilazi mladim devojkama koje veruju da se do slave i bogatstva može stići na vitkim, obnaženim nogama. Hepi TV razvija (ili razbija) bračnu idilu sa „Parovima“. Publika je ravnodušna, ne reaguje na provokacije. Već je viđeno toliko gluposti i prostakluka.
U komercijalnim TV stanicama se vodi ogorčena borba za opstanak. Smanjeni marketinški prihodi i gašenje drugih izvora zarade ozbiljno ugrožavaju srpski medijski prostor. Nema tačne evidencije koliko je televizija u Srbiji ugašeno, a koliko se samo formalno održava. Lakomo privatizovane, ubrzano su propadale stvarajući vojsku nezaposlenih. Računa se da je za samo godinu dana bez posla ostalo više od četiri hiljade novinara. Ništa nije bolja situacija ni sa štampanim medijima što najdrastičnije ilustruje nevolja dnevnog lista „Danas“ kojem je dosuđeno da plati enormnu, solidarnu kaznu kao rezultat pogrešne primene Zakona o informisanju iz 2003. godine.
Opširnije u štampanom izdanju