Srpska posla, što siromašniji to drčniji, skloni rasipanju i – svakovrsnoj zabavi. Tako valja shvatiti i, možda, opravdati zaluđenost „Farmom“ i druge zablude
Potekli su hektolitri piva, zavrtela se lopta. Hoće li fudbal, omiljena zabava miliona gledalaca, smiriti uzavrele strasti na ekonomskom horizontu i bezbolno nas uvesti u dugo toplo leto? Afere se gomilaju bez razrešenja, Srbija se nije oporavila od poplava, a ko garantuje da ih neće ponovo biti. Ne isplivava ni privreda, bar ne onim tempom koji bi želeli premijer i nadležni ministri. I mi, naravno. Na svetski dan ekologije zasukani su rukavi i krenulo se u veliku akciju sakupljanja smeća. Gde bi nam bio kraj kad bi sve đubre moglo da se pomete za jedan dan… Osim toga, ekologija je skupa, traži velika ulaganja.
Visoke su temperature, treba izdržati na razgrejanom asfaltu i pod nezdravom klimatizacijom. Nije zabranjeno misliti na odmor, možda, decu nagraditi za dobre ocene u školi… Iz TV reklama i putopisa mame Tunis, Maroko, Turska, Grčka, Hrvatska. Umesto radosti putovanja oglasi rađaju depresiju. Teškoće s plaćanjem računa, tekući račun stalno u opasnoj zoni, na pijaci skupo voće i povrće. Garantovana terapija za sve psihičke traume, u šest rata, putovanje u Egipat… A posle, do kraja godine, lečenje sopstvene lakomislenosti stezanjem kaiša ako se već ne pripada kategoriji nepristojno bogatih Srba.
U ekonomski rečnik je uveden pojam „nepristojno bogatstvo“, a u mostogradnju „tajkunski most“. Proteklih dana najčešće je bio citiran Boris Tadić, sa susreta sa novinarima o položaju medija. Metaforično se obratio srpskim biznismenima, sa porukom da bi bilo pošteno da se bogatstvo koje nije stečeno radom i na transparentan način uloži u objekat od javnog značaja. Besprizorno bogati se nisu oglasili, oni negde piju biznis-piće, viski što gasi vatru a ostavlja toplotu. Kao podsticaj za nove poslovne poduhvate. Most je ostao da lebdi u vazduhu. Jesu li oni stvarno toliko bogati?
Opširnije u štampanom izdanju