U opštem padu nacionalnog samopouzdanja izgubila se vedrina duha, sposobnost da se našalimo na sopstveni račun, da sve okrenemo na pozitivno brojanje. Koliko god bili sposobni za samoobračune, popravke i prepravke svi, ipak, zaslužujemo malo srećniju Novu godinu
Piše: Branislava Džunov
Na razmeđu između dve godine neminovna su presabiranja. Da vidimo šta smo imali. Deset s lukom ili pljeskavicu na kajmaku, šopsku salatu ili pečene paprike… Lako je prihvatiti kafanski račun, čak i ako se u njemu krije kelnerska podvala. Ali, sabrati i realno sagledati društveni ili lični životni saldo, pa makar i za jednu godinu, to je već viša matematika i veća mudrost. Čime se pohvaliti, a šta zaboraviti, iz čega izvući pouku?
Šta god da se prethodno dogodilo ostaće u senci presude iz Evropske unije da Srbija još nije zrela da dobije status kandidata. Nemačko „ne“ više je pogodilo političare nego narod, odavno obeznanjen ekonomskim teškoćama. Sada se, naknadno, kao velika spoznaja, ističe kako naš najveći problem nije kosovsko pitanje već privredne teškoće. Na tu karta igra i televizija stalno se lomeći između potresnih reportaža, najčešće o višečlanim porodicama bez prihoda i, na žalost, mnogo ređih priloga o privrednim pomacima koji podrazumevaju otvaranje omanjih pogona sa stotinak zaposlenih radnika. U atmosferi poraza za koje smo sami najviše krivi ulazimo u sledeću godinu bez velikih obećanja i očekivanja. Možda zvuči depresivno, ali ako je to dno na koje godinama padamo, sada možemo samo naviše. Uteha gubitnika, ali šta da se radi.
Radi svoj posao
U opštem srozavanju nacionalnog samopouzdanja izgubila se vedrina duha, sposobnost da se našalimo na sopstveni račun, da sve okrenemo na pozitivno brojanje. Gledano iz TV ugla, krivicu mirne duše možemo da bacimo na urednike koji su zapostavili važnu programsku dimenziju – humorističke emisije. Zaboravili su da rade svoj posao ali, izgleda da je to opšta pojava. Imamo talentovane autore ali niko ih ne angažuje. Glumci su besposleni, sede po pozorišnim bifeima. A tema i povoda ima koliko hoćete, napretek. Pravo na zabavu je ustupljeno ljubiteljima humora. Ivan Ivanović neguje šoumenski humor u čemu mu pomaže grupa mlađih autora. Nije dovoljno. Ognjen Amidžić to isto pokušava u cicijaškoj varijanti – sam svoj majstor. Često nedorađeno. Ivan Zeljković se odrekao titule milionera i kreira zabavni program na TV B92. Rezultati su vrlo skromni. „Kursadžije“ nećemo da pominjemo.
Opširnije u štampanom izdanju
