Od samozabave preko samozaljubljenosti do samozaborava. Više nego ikad ranije, televizija posvećuje skupe minute ekonomskim nedaćama. A kriza, kao bauk, ne odlazi. Čini se da bi mogla biti još gora i nemilosrdnija

Piše: Branislava Džunov

Pohlepa je rezultat straha od „gladi koja će neminovno doći, bolesti koja će nas posetiti – teškog siromaštva“ pisao je monah Evagrije Pontijski. Po papi Grguru Velikom, pohlepan čovek može da se uporedi sa ubicom jer „onaj ko zadržava za sebe ono čime bi mogao da prehrani siromahe, odgovoran je za stradanje svih koji bi preživeli da im je udeljeno nešto iz izobilja“.

Neumerena žudnja za sticanjem bogatstva ili dobara, pohlepa se javlja u raznim oblicima, a uključuje gramzivost i srebroljublje. Podstiče gomilanje, varanje, korupciju i krađu. I podložni su joj svi ljudi, bez obzira kom staležu pripadaju i čime se bave, urođena je i nikada se ne može pobediti, zaključuju autori dokumentarne emisije „Sedam smrtnih grehova – pohlepa“ (RTS 2).

Pojednostavljeno tumačeno: problem nastaje kad pustimo da nama upravljaju materijalna dobra umesto da mi upravljamo njima. Iz perspektive apokaliptičnog tumačenja pohlepe i svetske ekonomske krize, cela planeta je u velikom problemu. To misle i oni koji su se opredelili da danima logoruju na Volstritu u akciji „Okupirajmo Volstrit“, ogorčeni posledicama globalizacije i želje za zgrtanjem novca. Tvrde, svi patimo zbog pohlepe jednog procenta ekonomske elite. A izlaza kao da nema.

Opširnije u štampanom izdanju