Snimak koji je obišao svet ali koji nikoga nije uveselio: u studiju grčke televizije predstavnik jedne partije bije svoje političke protivnike. Nadajmo se da mi nećemo pasti na nivo: opali mu šamar, pa ga ideološki preobrati…
Piše: Branislava Džunov
Nakratko, sledi predah od tenisa i na mali ekran stupa njegovo veličanstvo fudbal. Zabava nad zabavama, radost miliona gledalaca. Duže od tri sedmice trajaće Evropsko prvenstvo u fudbalu koje zajednički organizuju Poljska i Ukrajina. Prema oceni Evropske fudbalske federacije ove dve zemlje su dovoljno jake, stabilne i dobrostojeće da na najbolji mogući način organizuju takmičenje za koje vlada veliko interesovanje.
Počinje vruća fudbalska mazurka. Istina, naših neće biti, ali će RTS uredno prenositi sve utakmice. Poljaci i Ukrajinci, domaćini, u ovaj poduhvat uložili su veliki novac ali, realno, očekuju i značajnu dobit, dolazak više od milion turista i 800 miliona evra prihoda. Takmiči se 16 ekipa. Prvoplasirana ekipa može da računa na nagradu od 23 miliona evra. Dakle sport, a posebno fudbal, uvek je značio dobru zaradu. Prosečna cena ulaznice je 30 a mesto u najboljoj loži košta 600 evra. I sve je unapred rasprodato.
Nezavisni intelektualac
Dakle, gledaćemo fudbal, a u pauzama slušati novinarska kukumavčenja o formiranju Vlade. Ili će taj opštenacionalni problem biti ubrzano rešen? Kao da se niko drugi u zemlji ne brine o tome, osim novinara koji dežuraju pred sedištem neke od partija ili zgradom Skupštine i Predsedništva. Muče se da nešto saznaju, da od odlazećih ili dolazećih političkih lidera saznaju neko ime ili važnu vest. Biti TV reporter na takvom zadatku je nevesela uloga, ali to je put do studija, do zvanja političkog komentatora ili analitičara. To su oni što lome prste zabrinuti nad sudbinom države. Posebna sorta su predstavnici nevladinih organizacija koji mudruju, u ime dotacija koje dobijaju, neprestano se seleći sa televizije na televiziju. Svežije političke turbulencije uvele su u svakodnevnu terminologiju pojam nezavisnog intelektualca. Šta tek oni govore… Televizija dozira malo jedne malo druge, pravi se objektivna, a na svakom TV kanalu se vidi ko za koga navija. Za fudbal, naravno.
Opširnije u štampanom izdanju
