Prošle godine su naši zemljaci putem doznaka prosledili u zavičaj više od tri milijarde evra. Najviše iz Nemačke, Švajcarske, Kanade, Australije i Švedske. Smatra se da je bar još 500 miliona evra stiglo sivim vezama. U Ministarstvu za dijasporu kažu da je sedmina naše ekonomske snage u ljudima iz dijaspore. Naš najveći izvozni kapital su ljudi. To uvek zaboravimo. Ili ne volimo da se podsećamo?

Piše: Branislava Džunov

Živimo u uverenju da će mnoge naše ekonomske i druge brige rešiti ulazak u Evropsku uniju, pa Maja Divac u emisiji „Evronet“ s pravom postavlja pitanje koliko nas koraka deli od zvaničnog ulaska u evropsko društvo. Naša kandidatura za članstvo je podneta u decembru prošle godine, a kada ćemo dobiti status kandidata, sasvim je neizvesno. Finskoj su bile potrebne tri, a Turska ni posle 23 godine nije dobila željeni tretman. Mi smo se „projektovali“ na 2014. Da li je to realno? Treba li da žurimo? Brzina je iluzija, poručuju dobronamerni. Samo bez hitnje, tako ćemo pre stići…

Ulazak u EU nije sprint nego maraton, upozorava nemački predstavnik u istoj emisiji. Važno je stići na cilj. Božidar Đelić koji najvrednije radi na našem približavanju „belom svetu“ na televiziji govori o neminovnim etapama. A jedna od etapa je i upitnik od oko četiri hiljade pitanja sa kojima se proveravaju politički i ekonomski kriterijumi, kao i naša sposobnost za ispunjavanje preuzetih obaveza. Od naših suseda tom cilju je najbliža Hrvatska. Mi imamo prepreku od tri slova – Hag. I nalazimo se u trećoj od četiri pristupne faze…

Ni blizu ni daleko

Dakle, Evropa nije blizu ali nije ni daleko, a kao što je rečeno, brzina je imaginarna kategorija. I tačnost. Bar kad je reč o srpskoj železnici na čijim prugama vozovi još uvek idu deset kilometara na sat, kako se čulo u „Oko magazinu“. Zoran Stanojević je pozvao u studio Milovana Markovića, generalnog direktora Železnica Srbije, Dejana Lasicu, iz Ministarstva za infrastrukturu, i Milana Markovića, šefa katedre za železnice na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Ozbiljni ljudi, ozbiljan razgovor, a sve nekako na ivici neverice i neslane šale. Podaci katastrofalni.

U saobraćaju je 80 putničkih vagona, a bilo bi neophodno bar dve stotine. Na međunarodnom tranzitu zarađuje se 40 miliona evra, a kad bi vozovi išli brže, 160 kilometara na sat, prihod bi bio pet puta veći. Od Beograda do Novog Sada putuje se dva i po sata. Ako voz krene na vreme.

Opširnije u štampanom izdanju