U rijaliti programima „Farma“ na TV Pink i „Veliki brat“ na TV B92 glorifikuje se njegovo veličanstvo – šporet na loženje

Piše: Branislava Džunov

Jedan od ideologa novog doba, američki filozof i ekonomista japanskog porekla i autor mnogobrojnih bestselera, Frensis Fukojama, smatra da će treći milenijum obeležiti stvaranje sve više malih a slabih država. Da li se njegova prognoza već ostvarila u slučaju Srbije? Ekonomska situacija i privredni kolaps to, za sada, nesumnjivo potvrđuju, sa nijansama i modifikacijama tipičnim za balkanski region.

Apsurd je u tome što, koliko god naša država bila slaba i zaglibljena u tranziciju, sve su veći zahtevi prema njoj, da pomogne i brzopotezno reši nastale nevolje. Pa se na televiziji često čuje rečenica: država bi morala da učini ovo ili ono. Ili: država bi trebalo da priskoči u pomoć, da odvoji novac i finansira, da sačuva… Da začepi sve rupe, da reši sve probleme. Pritom se, objektivno, imaginarnom subjektu zadaju teške obaveze i pridaju natprirodne moći, a misli se na vladajuću političku strukturu. Na glomaznu Vladu poistovećenu sa hobotnicom čiji bi pipci trebalo svuda da stignu. Naravno da je to nemoguće i da su očekivanja nerealna, koliko god vladajuća koalicija bila (ne)sposobna.

Kao odgovor na mnogobrojne zahteve gde sve „država treba da interveniše“, vlast je razvila zastrašujući birokratski aparat koji preti da se samoponišti i koji je sa brojem zaposlenih i – neophodnih – postao tema ozbiljnih preispitivanja o svrsishodnosti i opravdanosti. Smeta to i onima koji nas finansiraju, pa iz Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke stižu sve češća upozorenja da se pozajmljeni novac ne sme nekontrolisano trošiti. Traže se konkretne cifre o uštedama. Televizija je dala značajan publicitet potpisivanju ugovora sa britanskim donatorom koji želi da pomogne u reformi onog što je nedefinisano označeno kao javni sektor iza kojeg se krije skupa (i beskorisna) državna administracija.

Opširnije u štampanom izdanju