Televizija vodi kampanju protiv korupcije. Bez rezultata. Ipak, mora se verovati da može da pomogne više nego što je spremna
Piše: Branislava Džunov
Devet slova u TV „Slagalici“. Teška i dugačka reč korupcija. Kod nas se najčešće koristi kolokvijalno, kao pošalica. Kad neko, zapravo, želi da ismeje ili umanji ovu široko rasprostranjenu društvenu bolest. Naopak smo narod, sve izvrćemo. Mnogo puta je izrečeno: ovo je mito i korupcija – kad neko nekome donosi sto grama kafe, viski ili bombonjeru sa osećanjem da treba da se zbog nečega oduži ili zahvali na učinjenoj usluzi. Počne se od kafe pa se završi sa stotinama i hiljadama evra. Okolnosti su takve da se potpuno izgubila mera između onog što je poklon od srca i gest dobre volje, a gde počinje potkupljivanje i podmazivanje iz složenijih razloga.
Televizija vodi povremeno kampanju protiv korupcije. Bez rezultata. Koliko zaista može da utiče na ovu alarmantnu pojavu o koju se svi ograđujemo, a svi pomalo učestvujemo, u najblažem slučaju tako što ćutimo a znamo da lete plavi koverti u džepove belih uniformi i predozirane doznake biznismenima na žiro račune na Kajmanskim ostrvima, svejedno? Malo.
Ipak, mora se verovati da može da pomogne više nego što je spremna. To pokazuju svi oni slučajevi kada je upravo TV informacija pokrenula javno mnjenje i – državnog tužioca na dizanje optužnica u slučajevima gde je na delu bila ona gruba i neduhovita narodna izreka – Para vrti gde burgija neće.
Opširnije u štampanom izdanju
