U gradu brojnih spomenika, galerija, trgova i katedrala oštra linija deli siromašne od bogatih. U kvartu sa raskošnim vilama, svoje kuće imaju i italijanski predsednik i čuveni fudbalski as Maradona, dok su ulica Karlo Umberto i trg Garibaldi preplavljeni emigrantima koji na trotoarima prodaju robu. Španska četvrt nije preporučljiva za posetu turista, posebno ne noću. Upozorenje: tašne i novčanike dobro čuvajte

Sve što sam ovde videla gore je nego što sam o napuljskom smeću slušala i gledala na televiziji! – uzviknula je naša saputnica kad smo autobusom renomirane beogradske turističke agencije VIVA stigli ispred hotela „San Anđelo“, na trgu Garibaldi, u dvomilionskom gradu na italijanskom jugu, centru najsiromašnije južne regije Kampanije.

Bili smo zapanjeni prizorom da se na tako velikom trgu, u samom centru grada, gde se osim mnogobrojnih hotela, železničke stanice, velikog parkinga i najživlje frekvencije ljudi i vozila, nalaze danima (ko zna od kada tu leže!) ogromne deponije smeća, čiji se smrad širi do hotelskih soba. Bio je to prvi iznenađujuće loš utisak o Napulju, čije stvaranje seže u godine i vekove pre nove ere. Upoznaćemo, kasnije, i sve njegove vrednosti, spomenike, palate, katedrale, pjace i pjacete – ali prva ružna slika, na žalost, ostaje duboko urezana u sećanje.

Napulj je i velika luka i centar regije Kampanija (druge dve čine Sicilija i Kalabrija), bučan je i danju i noću, dinamičan, opsednut emigrantima u njegovim siromašnijim četvrtima. Kontroverzan, bizaran i vanserijski grad, ni nalik na ostale viđene u Italiji i na Siciliji.

Opširnije u štampanom izdanju