И док година 2020. пролази у знаку ковида-19, већ је извесно да је ово туристичко лето обележио одлазак српских туриста на албанску морску обалу.
„Током овог лета имали смо око 24.000 страних гостију, док је само у августу прошле године било 38.000 туриста из иностранства“, објаснили су представници Туристичке организације Албаније за српске медије.
Али, међу овогодишњим туристима је бар половина била из Србије. Српска национална организација туристичких агенција је објавила да је до краја августа, само преко агенција, у Албанију отишло око 6.000 српских туриста. Дода ли се томе још толико туриста који су отишли у сопственој режији, извесно је да се на албанским плажама могао чути српски, као некада у Грчкој.
Логично. Јер, Грци су отварали, па затварaли границе, Турци такође, а Црна Гора је урадила све што је могла да заустави долазак српских туриста. Шта је друго остало у близини? – Албанија. Обала коју готово нико у Србији није узимао као први избор за летовање, одједном је постала чаробно откриће. Друштвене мреже и портали су препуни похвала за све на шта се наишло на албанској обали: тиркизно море, разноврсне плаже, изванредна храна, љубазни домаћини, ниске цене, нови хотели, добар смештај. Жалбе се само односе на хаотичан саобраћај и „несташне“ возаче који не дају мигавце, брзо излећу из споредних улица, не гледају много на друга возила на путу, а могу и да ти „заграде“ ауто, јер паркирају где стигну. Али, добро, само то је означено „звездицом“ у напоменама за летовање у Албанији.
Ни Косово нема „звездицу“, кад је реч о пропутовању кроз тај део „нашег региона“, на путу до Албаније. На косовским граничним пунктовима српски туристи показују личну карту, док албанску границу прелазе са пасошем.
И, ту смо. Да је нама „Малог Шенгена“ и албанску границу бисмо већ прелазили са личном картом. Време лети, а обећања политичара се брзо заборављају. Па, да подсетимо. Прошле године, 10. новембра, састали су се у Охриду, код домаћина Зорана Заева (премијер), Александар Вучић (српски председник) и Еди Рама (албански премијер). Једна од главних порука коју је српски председник упутио била је да се „путовање у Северну Македонију и Албанију само са личном картом може очекивати до Нове године“. Мисли се на Нову, 2020. годину.
Он је најавио и да ће уз мале измене закона, за све три земље моћи да важи иста радна дозвола, а да ће се ускладити и признавање квалификација. То ће, додао је тада српски председник „нама користити јер имамо проблема са радном снагом, а истовремено ће креирати страховито добар инвестициони амбијент, јер шаљемо поруку стабилности и слободе кретања на простору где живи 12 милиона људи“. Додао је и да ће три земље моћи да заједно креирају туристичке руте, па да се обиђе Београд, Копаоник, Златибор и Охрид или Драч, у једном маху, што може бити посебно атрактивно за азијске туристе… Тада су учесници охридског скупа утврдили и „декларацију са списком приоритета и мера за унапређење регионалне сарадње“. Али, онда је дошла корона, па је очекивани загребачки самит ЕУ – Западни Балкан, одржан „онлајн“ и готово све је заустављено.
Осим српских туриста! Оно што нису довршили политичари, урадили су Срби, познати љубитељи било код мора. Са личном картом и без ње, са короном и без ње, препрека нема да се осети мирис мора.
Но, упркос том шаљивом призвуку, ово лето је велика опомена свим државама Западног Балкана (ЗБ, као геополитички појам!). Порука је стара: У се и у своје кљусе. У истом смо региону, не можемо државу да „натоваримо“ и пренесемо је на неко друго место, комшије смо хтели или не, и зато нам је боље да сви заједно радимо на бржем економском развоју и привредној сарадњи. Сада смо најнеразвијенији део Европе.
Погледајте прошлогодишње цифре за ниво животног стандарда по становнику (БДП, у доларима) за Западни Балкан: Црна Гора 8.700, Србија 7.500, С. Македонија 6.200, БиХ 5.750, Косово (са „звездицом“) 4.450 долара. Неће нас тако сиромашне ни ЕУ, а експерти Светске банке нам, с времена на време, поруче да нам, темпом развоја који смо имали до прошле године, треба 40 година да достигнемо просек развијене Европе. На том просеку је, на пример, Словенија са 26.600 долара по становнику, а нешто испод ње и значајно изнад нас је Хрватска са око 15.000 долара по становнику.
Зна се, корона је свима помрсила конце и краткорочно ће променити поменуте бројке, али сигурно неће променити потребу да се државе Западног Балкана развијају знатно брже него до сада. И да успоставе бољу сарадњу. Као туристи, за нови почетак.
Радојка Николић
У овом броју још и …
- ЗРЕЊАНИН И ТЕМИШВАР ОБНОВИЋЕ СТАРЕ ВЕЗЕ, ЗАХВАЉУЈУЋИ ПРОЈЕКТУ ЕУ: Пловидба каналом Бегеј после 60 година
- Улaгaњeм у зaштиту живoтнe срeдинe Coca-Cola HBC Србиja улaжe у бoљу будућнoст
- СА ЛИЦА МЕСТА: ПИСМО ИЗ ХРВАТСКЕ, СА КОРЧУЛЕ: Сезону су у јулу отворили Југоносталгичари
- ПРОЈЕКАТ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ „СТВАРАНО У СРБИЈИ“: Право на жиг „чуваркућа” добило 75 домаћих производа
- Следећи број Економетра излази 6. октобра 2020.
