U zdravom telu zdrav duh – stara, istinita a često zanemarena izreka. Ako želimo da efikasno mislimo i da nam osećanja i druge funkcije budu u ravnoteži, moramo se postarati da obezbedimo 7-8 sati sna, dovoljno kretanja na  vazduhu i nekoliko umerenih obroka svakoga dana.

Ponekad se zaboravlja antička mudrost o povezanosti zdravog tela i uma, a malo šta je tako tačno kao ona. Jedan od najefikasnijih načina da brinemo o svom psihičkom zdravlju jeste briga o opštem zdravlju. U najvećem broju slučajeva, ono što prija telu hraniće i um.

Mozak pokreće tri “goriva”: san, kiseonik i šećer. Dobro je poznato da je lišavanje sna vid mučenja, te da nekoliko neprospavanih noći gotovo u svakome može izazvati halucinacije.

Svi smo osetili da se bolje koncentrišemo na svežem vazduhu nego u neprovetrenoj prostoriji, a jasan znak „umora mozga” je i zevanje – pokušaj da se unese dodatna količina kiseonika. Takođe, „moždana smrt” može nastati samo nekoliko minuta nakon prestanka dotoka kiseonika.

Mozak je beskrajno složen i stalno aktivan sistem koji za svoj rad zahteva velike količine energije, a ona mu dolazi u vidu razgrađenih šećera.

Iz ovoga  zaključujemo da ako želimo da efikasno mislimo i da nam osećanja i druge funkcije budu u ravnoteži, moramo se postarati da  obezbedimo 7-8 sati sna, dovoljno kretanja na vazduhu i nekoliko umerenih obroka svakoga dana.

Fizička aktivnost efikasnija od lekova

Kretanje donosi i mnoge druge koristi. Nema industrijskih lekova koji efikasnije pomažu u borbi protiv depresije od redovne fizičke aktivnosti. Posebno su od pomoći kretanje u šumi, zbog toga što je tamo vazduh najvišeg kvaliteta i plivanje, zato što topla voda automatski izaziva opuštenost. Ali i sve druge vrste treninga čine da se brzo osetimo bolje, a fizička snaga i izdržljivost mogu biti važna dugoročna osnova pri savladavanju iscrpljujućih emocionalnih izazova i kriza.

Od jednako velike važnosti je i zdrava ishrana, posebno u najranijem razvoju. Bez vitamina, minerala i ostalih hranljivih sastojaka organizam ne može da se razvija ravnomerno i do svojih punih potencijala, a usled nedostatka ili prevelikih količina određenih supstanci u organizmu kasnije, tokom života, mogu nastati različite bolesti. Na primer, nedostatak joda može uzrokovati poremećaje rada štitne žlezde, koja ima veliki uticaj na rad našeg hormonalnog sistema i time na psihičko zdravlje.

Aktivan seksualni život donosi ne samo izuzetno intenzivno osećanje zadovoljstva već i vraća veliki broj telesnih i emocionalnih funkcija u ravnotežu, pa se može smatrati jednim od temelja duševnog zdravlja, a uživanje u njemu nekom vrstom zdravstvene obaveze prema sebi.

Za mnoge ljude bi se moglo očekivati da se neće razboleti ako bolesti ne izazovu svojim odlukama i ponašanjem. Korišćenje cigareta, alkohola ili droga, zavisnosti od određenih tipova hrane, beskrajno sedenje ispred ekrana/monitora, zanemarivanje poremećaja spavanja – sve to pojedinačno, a još više u kombinaciji, može voditi bolestima i tela i uma. A izbori su jasni.

Zdravlje, opšte i duševno predstavljaja jedinstvenu osnovu bez koje nema dugovečnosti i kontinuiranog razvoja.