Август месец је обележило и укључење две атрактивне хартије – НИП компаније Новости и највеће домаће банке – Комерцијалне банке из Београда

Седиште компаније Новости

Летњи месеци су у претходне две године на домаћем финансијском тржишту представљали период смањене инвестиционе активности. То је обично значило смањен обим промета који су пратиле корекције цена наниже. Међутим, ове године лето на Београдској берзи било је поприлично динамично и “врело”. Крај јула донео је снажан раст цена, који се могао поредити само са првим инвестиционим таласом са почетка 2005. године, а август доноси значајно већи обим промета, као и нове историјске максимуме за индексе Београдске берзе. Сумарно гледано, у августу је забележен раст укупног промета за чак 72 одсто, као и раст укупног броја трансакција за 22 одсто, док је у трговању акцијама раст промета износио 60 одсто, а број трансакција је био виши за око 30 одсто у поређењу са јулом.

Обим промета акцијама у августу износио је 7,4 милијарде динара, што представља трећи по величини месечни обим промета у првих осам месеци ове године. У односу на јул забележен је пораст у износу од 2,8 милијарди динара, односно преко 60 одсто. У августовском трговању акцијама највећи промет остварен је у континуираном методу трговања (приближно 50 одсто месечног промета), а међу хартијама којима се тргује овим методом најтргованије су биле акције АИК банке из Ниша. У трговању по методу преовлађујуће цене остварено је 3,2 милијарде динара, односно 43,5 одсто месечног промета акцијама, док трговање по методу минималне цене обухвата 1,5 одсто, а блок трансакције 6,2 одсто месечног промета.

Август месец је обележило и укључење две атрактивне хартије – НИП компаније Новости и највеће домаће банке – Комерцијалне банке из Београда. Док је у случају Новости на прва три трговања власнике променило више од 60 одсто акција, што је у знатној мери сузило перспективу за ликвидно трговање овом хартијом, код Комерцијалне банке трговање још није кренуло у пуној мери, с обзиром на то да је по free-float тржишној капитализацији од око 190 милиона евра, уз нишку АИК банку, ово хартија са највећим капиталом потенцијално расположивим за трговање. Крај августа обележава и процес докапитализације Агробанке, која је вероватно довела до значајне имобилизације новчаних средстава, па се и ту могу тражити разлози за нешто слабију ликвидност тржишта у другој половини у односу на почетак месеца.

Августовске промене вредности индекса Београдске берзе исказале су позитивна кретања, тако да су оба индекса завршила месец на знатно вишем нивоу. На самом почетку месеца евидентиран је константан раст индекса, уз историјски највише вредности које су постигнуте 16. августа, када је свој максимум забележио BELEX15 на нивоу од 1.304,59 индексних поена, односно 17. августа када је BELEXfm достигао 1.782,91 поен.

БЕРЗАНСКИ ПОЈМОВНИК (3)

Депо рачун – хартија од вредности се не штампа (не постоји физички), него се њихово поседовање води у књизи акционара. Како једно лице може да поседује већи број акција, а на продају жели да понуди само део тог власништва, он код банке отвара депо рачун на који се „преноси” онај број хартија којим жели да тргује.

Дивиденда по акцији – добит предузећа генерисана у претходном периоду која се дели акционарима сразмерно броју акција.

Дилер – трговац хартијама од вредности који иступа у своје име и за свој рачун (принципал). Зараду остварује разликом у цени хартије (куповна цена – продајна цена), сносећи евентуални ризик губитка. Дилер може иступати и као комисионар и заступник.

Емисија акција – Акције су настале када се појавила потреба предузећа за додатним капиталом. Није редак случај да неколико предузетника оснује предузеће, а да се са развојем пословања укаже потреба за додатним капиталом. Тренутак када предузеће одлучи да емитује акције које ће се котирати на берзи назива се „отварање предузећа” и то значи да ће од тог момента предузеће располагати већим капиталом, али да ће истовремено већи број нових власника имати права која са собом носи власнички капитал из акција. Акције предузећа из поступака приватизације које се котирају на Београдској берзи, специфичне су по начину настанка и не уклапају се у наведени опис настанка акцијског капитала, али је питање тренутка када ће се најквалитетнија домаћа предузећа одлучити да посегну и за овим најпопуларнијим обликом финансирања пословања.