Процењује се да је око 3,5 милиона Румуна отишло у гастарбајтере, због чега је у земљи дошло до дефицита радне снаге
Наши источни суседи Румуни изгледају као да су се нашли у небраном грожђу. Колико до јуче, тачније до пре неколико година, када су у болној транзицији позатварали мноштво фабрика, проглашених за старо гвожђе, и скоро укинули читаве традиционалне економске гране (примерице рударство), кукали су на све стране на незапамћену незапосленост (до 30 одсто радно способног становништва). Сада се, пак,суочавају са сасвим супротном појавом: великим дефицитом радне снаге.
Када су се, најзад, дочепали заветних “шенгенских виза”, а нарочито после пријема у ЕУ, Румуни су нагрнули на европски запад у потрази за послом и бољим зарадама. Нема тачних података о томе колико их је укупно отишло у гастарбајтере. Цени се да их има око 3,5 милиона. Највише их је у Италији и Шпанији. Али их има и у Француској, Енглеској, Немачкој, Португалији, па чак и у Израелу.Овдашњи социолози и демографи говоре о многим болним проблемима насталим услед наглог одлива људи из земље. Разорене породице, читави региони са разређеним и остарелим становништвом, кочење пословних активности услед несташице стручних радних руку, школе без ђака, итд.
Ипак, истиче се и једна “здрава” страна свега тога. У земљу пристиже годишње између пет и шест милијарди евра, које гастарбајтери шаљу кући. А то још како добродође за бар мало побољшање крајње негативног спољнотрговинског платног биланса када је увоз вишеструко већи од извоза. Пословни лист “Зиарул финанчиар” тврди да би без тог прилива валуте румунска економија крахирала.
Тако се десило да се, силом прилика, скоро преко ноћи, Румунија од извозника претворила у увозника радне снаге. Бивши Румунски уред за миграцију радне снаге претворио се у Уред за имиграцију. Почеле су да се уводе “увозне квоте”. Најпре су почели да се увозе јефтини Кинези. У 2006. и 2007. квота за њих је достизала 10.000 “комада”. Сада је констатовано да је то постало недовољно. И због тога су предузетници и послодавци жестоко реаговали на одлуку Министарства за рад да исту квоту задржи и за 2008.
