Da li će tranzicija večno trajati – pitanje je koje postavlja prof. dr Dragan Đuričin, koje je, zapravo, postavio u okviru tradicionalnog miločerskog biznis foruma (održan od 16. do 18. septembra). Kako navodi Đuričin, na primeru Srbije još jednom se pokazalo da ko izgubi vreme u reformama – izgubio je sve. Izgubljen termin za završetak tranzicije stvara opasnost da se tranzicija nikada ne završi, pa Srbiji preti političko-ekonomski sistem tranzicionizma.

Drugim rečima, mi smo postali „tranzicionisti”. Ne završavamo tranziciju, privreda je nekonkurentna, institucionalno raštimovana i zadužena, pa, kako kaže Đuričin, nije u stanju da se suoči sa novim izazovima koje nameće duboko odmakli proces globalizacije.

Posledično, mi smo i gubitnici globalizacije, a gubitnike prati stres. Stres ima političku i ekonomsku dimenziju, pa broj gubitnika stalno raste.

U istom tonu su i upozorenja prof. dr Miroslava Prokopijevića: „Ako poslujete u Srbiji, onda ćete videti da ima mnogo nepotrebnog administriranja i uplitanja politike u poslovanje, da su porezi i državna potrošnja visoki, da su loša rešenja u bankarskom sistemu i trgovini hartijama od vrednosti. Takođe, videćete da je zemlja ekonomski zatvorena, unutrašnje tržište je preregulisano i neslobodno, korupcija i siva ekonomija cvetaju dok su kapitalne i tekuće transakcije sputane“, kaže Prokopijević.

Reklo bi se, dakle, da Srbija ne može da se „odlepi“ od lošeg nasleđa prošlosti.

Ali, paradoksima nikad kraja. Srbija, u dalekoj prošlosti može čak da nađe – spas. Odnosno, neku korist za nesvakidašnji biznis – možemo da razvijemo arheološki turizam.

Dr Miomir Korać, direktor projekta Viminacijum, podseća da je ovu turističku atrakciju prošle godine posetilo više od 50.000 radoznalaca: stizali su gosti sa 12 američkih, 35 danskih i 47 holandskih brodova-kruzera. Do 2010. ili 2011. godine, pouzdano se tvrdi, do Viminacijuma će stizati čak 200.000 putnika sa 600 brodova, koliko ih plovi dunavskim turama. Lokalitet Viminacijum već je ucrtan u itinerer ovih luksuznih putovanja. Korać najavljuje: “Izgradićemo oko 100 rimskih pansiona sa po desetak soba, koncentrisanih u prirodnom ambijentu, na detelini, među kukuruzima, na obali Dunava”. Pored toga što će dovoditi turiste, ruta “Put rimskih careva” biće dragocena i za lokalno stanovništvo kroz porodični biznis.

Prošlost će nam, dakle, pomoći da promenimo imidž. Strani biznismeni i diplomate koji žive i rade u Srbiji, upravo na to ukazuju. Žan-Fransoa Teral, francuski ambasador kaže: “Imidž jedne zemlje je presudan za dolazak stranih investitora, a do sada je Srbija odavala utisak da je previše okrenuta prošlosti i da je utonula u političke sukobe. Srećom, to se menja“.

Iz svog ugla, nešto slično kaže i generalni direktor PR agencije MMD, Džejms Gan Atanasov: „Naravno, i ja sam pre nekoliko godina imao pogrešnu sliku o Srbiji, stečenu prvenstveno iz izveštaja zapadnih medija u kojima se govorilo o problemima sa kojima se ova zemlja susreće. Već prilikom prvog susreta sa Srbijom shvatio sam da je ovde divno živeti i raditi.“

A nismo tako loši ni u razvoju IT tehnologija. Kristijan Rosner, generalni direktor austrijske IT kompanije S&T, kaže da se srpsko tržište dosta okreće uslugama, softverskim rešenjima i konsaltingu. „Srbija ima dovoljno sposobnih i talentovanih ljudi i mi svakako želimo da na to tržište stavimo akcenat. Ukoliko se Srbija brže integriše u EU, to će doneti povoljnije uslove za poslovanje i više direktnih stranih investicija“, kaže Rosner.

Tako smo, po običaju, mi u Srbiji neka čudna mešavina. I gubitnici globalizacije i ekonomski neorganizovani i privlačni za strane investitore. Sve – istovremeno. Usavršili smo nov sistem – tranzicionizam. A u njemu se, očigledno, može i pomalo uživati.