Данијел Цвијетићанин
Наравно, и ја спадам у ону бројну групу колумниста који мисле да летњи месеци заслужују лакше теме – теме које делују опуштајуће и охрабрујуће. Истина, последњих (кризних) година, дешавало ми се да, чак и лети, у својим колумнама поменем да су се велике кризе, независно од воље људи, разрешавале великим, па и светским, ратовима, у којима су гинули милиони људи (разарања да не помињем). Добро образовани економисти знају за ову друштвену законитост, али сам уверен да на њу недовољно указују, остављајући широки простор теоретичарима завера да узроке великих ратова објашњавају невештим надмудривањима препредених политичара, дворским интригама, или тајанственим плановима завереника – фанатика.
Можда бих зажмурио пред политичким напетостима и очекиваним ратним претњама, али не могу остати равнодушан пред чињеницом да је Велики рат већ у току, да су фронтови отворени у Ираку, Сирији, Авганистану, Палестини, Либији, Украјини… Извесно је да је пред нама тешка зима са опасностима оскудица свих врста, које обично прате ратна стања (питам се шта је наша проактивна влада предузела у очекивању ових турбулентних догађаја?)
Док се тешимо флоскулама да је реч о “опасностима хладног рата”, који смо већ једанпут (успешно) преживели, хиљаде људи већ гори, или гине у најстрашнијим патњама. А и на нашим просторима евроатлантски пријатељи увелико потпирују нова непријатељства, прегруписавања и сукобе. Многи верују да ће се и ове напетости опет разрешити детантом, али се бојим да неко, у страху од поновљене преваре, може, случајно, да притисне „црвено дугме“…
Концентрација и централизација светског капитала у рукама двадесетак моћних мултинационалних корпорација и њихова неутољива жеђ за профитом (тим најснажнијим мотором развоја у последња два-три века), као и глад за новим ресурсима (укључујући и сибирске), спонтано намећу тим компанијама потребу да свет гурну у ратну катаклизму, те тако отклоне опасност од потенцијалних конкурената, који располажу великим природним богатствима или тржиштима грандиозних размера, али још не располажу одговарајућом економском и војном силом. И у том гурању света у пакао рата, западне корпорације су се, као и у многим другим пословима, показале веома успешне.
Уколико, дакле, владе Русије и Кине не пристану да, добровољно, своја тржишта и ресурсе у потпуности препусте контроли западних корпорација, а истовремено руском и кинеском народу не објасне да је неопходна промена “менталног склопа” у том смислу да се помире са судбином америчких Индијанаца, Империја неће презати од атомске Апокалипсе, уверена да ће њена елита имати могућности и стрпљења да у склоништима Стеновитих планина преживи неколико десетина (стотина?) година, а затим победоносно изађе на површину опустошене планете.
Питам се да ли постоји начин да се Империја спречи у својим, не баш љубазним, намерама и заустави на путу којим је кренула вођена објективним законима похлепе, а не, као што се често верује, планом и програмом неке завереничке групе (Билдерберг, Трилатерала…)?
Не верујем да би уродило плодом састављање петиције (са милионима потписа мирољубивих грађана света) руским и кинеским лидерима да, попут многих других државника, своје земље и народе препусте на милост и немилост моћних западних корпорација (у чему би им ММФ, СБ и УСАИД несебично помогли). Не верујем, такође, ни да би апел овогодишње мис универзум “да одмах престану ратови и несугласице у свету” наишао на жељени одзив. Мора да постоји још неки начин, којег се још нико није сетио?
Али ако и не постоји, није лоше да силници чују да све већи број људи у свету разуме “транзицију”, империјалну “демократију” и “људска права”.
Пише: Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“
У овом броју још и …
- ОД 23. ДО 26. СЕПТЕМБРА НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ – 112 EXPO РЕГИОНАЛНИ САЈАМСКИ И КОНФЕРЕНЦИЈСКИ ДОГАЂАЈ Важна је превенција ванредних ситуација
- ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
- ВАШ КОНСАЛТИНГ ЗА УСПЕШНИЈЕ ВОЂЕЊЕ БИЗНИСА Препознајте стилове понашања
- ЕРИК РИС: ЛИН СТАРТ-АП (4) Контактирајте купца директно
- Следећи број Економетра излази 7. октобра 2014.
