Питам се да ли постоји обавеза колумнисте да се сваке године осврне на Копаоник бизнис форум и његове поруке? Или би било довољно да колумну са истим садржајем, али са различитим насловима, понавља из године у годину, баш као што се понављају и поруке бројних саветовања економиста и форума (па и копаоничког)? Можда је то последица чињенице да се сваки економски став мора поновити бар 789 пута да би, макар делом, био перципиран у јавности, а најмање 1.789 пута да би нека порука доспела и до неодговорних одговорних политичара?
Данијел Цвијетићанин
Наравно, карактер економског форума „на врху Србије“ мења се из године у годину, по свој прилици набоље. Копаоник није место где учени експерти у исцрпљујућим експозеима објашњавају једни другима колико су важни стабилност, извоз, инвестиције, запошљавање или индустријски раст. Уместо тога, у живахним дискусијама, на панелима, привредници и политичари размењују јадиковке и поруке, позивајући једни друге на јединство и подршку реформама, али се не губе из вида ни конкретни пословни подухвати („ако би могло да се нека субвенција усмери…“).
Ове године, тражио се одговор на питање како санирати главне пукотине у систему(?!). Не знам да ли је неко поменуо „пукотину“ да правни поредак не функционише, па се баш не зна увек тачно шта је чија својина, а многа потраживања (чак и од државе) не могу да се наплате, осим, можда уз интервенцију са „највишег места“. А кроз ову врсту „пукотине“ лако може да пропадне цео привредни свемир, као кроз неку „црну рупу“.
У слободном времену, скијања и других рекреативних активности – било је мало. Економски експерти време радије користе за удварање бизнисменима (од којих добијају наруџбине за пројекте и анализе), бизнисмени за удварање политичарима (питате ли се зашто?) а сви заједно за удварање иностраним дипломатским представницима, од чијег мишљења и расположења зависи финансијска и свака друга будућност послова у Србији.
Дабоме, свима су пуна уста реформи и консолидације, али је постепено свима постало јасно да се овим терминолошким љуштурама углавном подразумева смањивање пензија, плата у јавном сектору и отпуштање радника из затворених или „реструктурисаних“ јавних предузећа. Као и продаја предузећа страним инвеститорима, ради попуњавања драматично зјапећих буџетских „пукотина“.
У анализама копаоничких експерата и бизнисмена, економске реформе (и консолидације) сматрају се утолико успешнијим, уколико су „болније“, уколико генеришу веће „уштеде“, тј. већи број отпуштених радника и већи број осиромашених пензионера. Партијски лидери спремни су да у свакој свечаној прилици одају дужну пошту пензионерским жртвама, палим у реформским напорима за консолидацију државних финансија. А Фискални савет упозорава државу да предузете болне мере против пензионера, просветара, лекара и осталих, нису довољно болне, те да треба интензивирати напоре да постану још болније. У супротном, постоји опасност да власници страних и домаћих банака (из иностранства) остваре добитке мање од планираних, или да се пред евроатлантском заједницом обрукамо због недовољног броја новооснованих агенција, невладиних организација, комисија, јавних сервиса, савета, итд.
Пише: Данијел Цвјетићанин, Универзитет Сингидунум
У овом броју још и …
- Уника осигурава ауто-гуме и моторе
- Подршка Уникредита и Лондонске берзе малим и средњим предузећима
- Иновације највише вреде кад се примене у пракси
- „Јак пулс” за обележавање 60. рођендана
- Србија добра дестинација за бизнис
- Права одлука у правом тренутку
- Инвестицију године реализовао Кнауф Инсулејшн
- Следећи број Економетра излази 10. маја 2016.
