Обично су пороци приватни, а врлине јавне, али је у Србији и у овој области, изгледа, дошло до извесне промене.
Данијел Цвијетићанин
Функционери владе стидљиво, и као под принудом, изјављују да статистички индикатори указују да је криза прошла, али привреда и потрошачи то неће моћи да примете и осете, пошто ће промет, производња, извоз и запосленост и даље опадати у току ове, можда и наредне године. Наши сјајни резултати остали су у зони државне и привредне тајне, вероватно зато да се суседи у региону не би угледали на нас, па престигли Србију на светској ранг-листи конкурентности, што су они, не знајући за наше успехе, већ учинили.
Економски мислиоци окупљени око клуба Привредник, Удружења корпоративних директора и Савеза економиста Србије послали су отворено писмо председнику Републике, председнику владе и будућем гувернеру, са сугестијама за амбициозни план будућег раста – на новим основама. Стручна јавност је са одушевљењем дочекала предложене мере, иако су оне објављене у донекле шифрованом облику (па су већ и зато биле веома погодне за критику). Многи су приметили да се, нажалост, тако широк фронт активности мора сломити у сусрету са стварним економским ограничењима, а неки су већ почели да пишу исцрпне извештаје, са образложењима зашто се „одлично замишљен“ план привредника и стручњака није „операционализовао“.
С друге стране, стручњаци, окупљени око билтена МАТ, Фонда за развој економске науке и УСАИД-а, заједнички раде на изради стратешког плана развоја Србије од 2011. до 2020. Тајни успеси у победи над кризом, природно, намећу и тајне планове развоја за послекризни период. Група ради у најстрожој тајности, не само зато да би лакше дешифровала предлоге других тимова (о, колико ће их још бити?), него и да би успешније креирала реформу фискалног система и створила могућност за повећање државних прихода, на овај или онај начин. У циљу бржег раста привреде, држава ће, ваљда, моћи да формира још неколико агенција, невладиних организација, оперативних канцеларија и јавних сервиса, који ће, можда под мудрим руководством неког новог Координационог одбора (и његових 17 комисија), а у договору са Kабинетом Председника, успети да реши бројне проблеме развоја и о томе достави исцрпан извештај одборима Парламента, па и самој Народној скупштини.
А шта ако, по ко зна који пут, рад бројних комисија остане без резултата, али са одлично образложеним оправдањима за неуспех? Можда ће се тада неко сетити да држава треба да се повуче из овакве врсте интервенција и „планирања“ и да се посвети ономе што јесте њен главни посао – учвршћивању правног поретка и просторног реда (што је, нажалост, последње што нашим лидерима пада на ум). Па да укине многобројне владине и невладине институције које углавном представљају оптерећење, или чак препреку, здравој иницијативи и конкуренцији. А да привреду остави предузетницима, радницима, менаџерима и инвеститорима, који не траже помоћ и подршку, него само добар амбијент, у коме могу слободно да раде.
Опширније у штампаном издању
