Данијел Цвијетићанин
Једва чекам да се придружим оној огромној већини грађана која је решила да промени сопствени ментални склоп (структуру свести), пошто се то показало веома корисно у процесу придруживања Европској унији. Не знам да ли у преговорима са ЕУ постоји посебно поглавље о менталном склопу, али не сумњам да ће промене бити дубоке и целовите. Зар нису и наши лидери то зорно показали на сопственом примеру?
Тако ће грађани који су волели слано – заволети слатко, они који су волели фолк – заволеће рок, а они који су уживали у пландовању и дангуби – постаће марљиви радници (и обрнуто). Они који су волели слободу, разумеће предност послушности и робовања, као и благодети оне слатке сигурности и помирености на периферији Европске уније.
И сам сам добро размислио о својим тврдоглавим залагањима (у досадашњим колумнама) за слободну привреду, а посебно о својим критичким примедбама на рачун дириговане економије и масивног државног интервенционизма (и дирижизма), толико омиљеног на овим просторима. Да ли сам био у праву? Да ли је сада најбољи тренутак да се, у оквиру општег преокрета свести, предомислим, померим памет – променим ментални склоп?
Зар ме нису сто пута убеђивали да економска слобода нигде не постоји, да конкуренција и није ништа друго него вучја (нехумана) борба за остварење монопола? Разумео сам, такође, да пар десетина (можда и мање) великих корпорација влада светом. Свака од тих корпорација производи далеко више од производње (БДП-а) многих великих (и развијених) земаља. Питао сам се: где је тржиште и механизам слободног формирања цена унутар тих корпорација? Не постоји! И шта онда? Ништа. Корпорације расту и даље, вођене сигурном руком својих менаџера – планера, у некој врсти договорних аранжмана са банкама, инвестиционим фондовима и гигантским осигуравајућим компанијама.
Не би било тешко управљаче великих корпорација, чија је воља изнад закона и моралних норми друштва, упоредити са диктаторима – апсолутистима, просвећеним усрећитељима глобалног села – планете Земље. А тим корпорацијама баш добро иде! Па зар то није довољно јак разлог да се приклоним већини, која чезне за
“просвећеним апсолутизмом” на овом простору и у звезде кује свакога ко је довољно упоран, храбар или бескрупулозан да покаже намере те врсте?
Увек сам, међутим, примећивао да, на том путу, нервозу стварају извесне ситнице. Друштво може да бира између апсолутизма и демократије, али не може да се, гласањем, опредељује између простаклука и просвећености. Тако се, на велику жалост присталица просвећеног апсолутизма, простаклук, бахатост и грамзива себичност лако лепе уз апсолутну власт и уз њу доживљавају фантастичне узлете, некада мимо воље апсолутног господара, али често баш по његовој жељи.
Осим тога, модел „просвећеног апсолутизма“ тешко решава своје суштинско питање: ко треба да буде на врху пирамиде апсолутне власти? Приметићете да најприроднији одговор („Наравно – ја!“) не звучи претерано убедљиво, а сви алтернативни одговори („најумнији“, „најдобронамернији“, „најбољи“, „најлукавији“ итд.) звуче неодређено, чак и лицемерно.
Најзад, запитајте се да ли је, у ближој и даљој прошлости, наша привреда претрпела веће штете од прекомерне економске слободе, или од прекомерног интервенисања и дириговања бројних „просвећених“ усрећитеља, па ћете разумети зашто ми је веома тешко да променим структуру свести.
Пише: Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
- ПОЗИВ ЗА ПРИЈАВУ НА МБА ПРОГРАМЕ COTRUGLI BUSINESS SCHOOL Освојите једну од 12 стипендија
- НАЈБОЉА ТЕХНОЛОШКА ИНОВАЦИЈА 2013. „Смартинг“ за бољи рад мозга
- ПОМОЋ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И ВЛАДЕ ШВАЈЦАРСКЕ ЗА ЈУГ И ЈУГОЗАПАД СРБИЈЕ За женско предузетништво око 62.000 евра
- СВЕЧАНО ОТВОРЕН ХОТЕЛ КРАУН ПЛАЗА БЕОГРАД Нови бисер Делте и Београда
- НИКОЛА ЛУКИЋ: ПЕЊАЊЕ УЗ ЛИТИЦУ (4) У стилу „пит бул теријера“
- ИСАК К. АДИЖЕС: АДИЖЕС О МЕНАЏМЕНТУ (11) Шта привреду чини успeшном
- ПРЕДСТАВЉАМО НАЈНОВИЈА ИЗДАЊА У ОБЛАСТИ ЕКОНОМИЈЕ Нови модел за оцењивање запослених
- Следећи број Економетра излази 4. марта 2014.
