Штрајк просветних радника, који је почетком другог полугодишта добио на замаху, а чије најављивање „тиња“ од почетка школске године, изазвао је у јавности, а нарочито међу макроекономистима, бурне и интересантне реакције.
Данијел Цвијетићанин
Многи су се сетили да је јавна потрошња предимензионисана, а како се плате и остали трошкови просвете плаћају средствима пореских обвезника, бројни макроекономски стручњаци бодрили су владу и увек болећивог премијера Цветковића да јуначки издрже у борби против аждаје јавне потрошње, оличене у просветарима чије плате износе, у просеку, мање од 36.000 динара месечно, док помоћни радници запослени у школама примају чак и мање од 15.000 динара.
Министарка финансија др Диана Драгутиновић, међу колегама позната као врсни познавалац економетријских и других софистицираних прорачуна, изјавила је пред ТВ камерама да ће захтев за повећањем плата просветара изазвати раст годишњих буџетских расхода за свих 70 милијарди динара. На то се надовезао премијер др Мирко Цветковић, износећи (у новинама) став да би испуњење просветарских захтева изазвало инфлацију од 300 посто у 2011!?
Ако се узме у обзир чињеница да укупни издаци за просвету у буџету не прелазе 130 милијарди динара у 2011. години, а да просветари траже раст плата за мање од 25 процената, не постоји математика која може да „добаци“ до 70 милијарди повећања буџетских расхода, а још теже до утростручења новчане масе, уколико би гувернер др Дејан Шошкић желео да инфлаторно финансира колеге из струке (просвете) а не само колеге из политике, чијим жељама изгледа мора да изађе у сусрет у предизборном периоду, пумпајући инфлацију на више од 10 посто.
Влада је заборавила да међу просветарима постоји велики број професора математике, који би их због оваквих изјава, без гриже савести, оборили на поправни. Али за то је касно! Курсеви подваљивања, деструкције и политичког мудровања, које су наши лидери накнадно прошли, учинили су своје, а градиво из школе (и са универзитета) пало је у заборав, уосталом као сасвим некорисно за некога ко треба само да следи добијене инструкције.
Вероватно би стручна јавност и грађани поздравили чврст став владе о штедњи буџетских средстава, када се иста та влада не би бахато разбацивала новцем пореских обвезника у оснивању бројних министарстава, агенција, канцеларија, комисија, НВО-а, комесаријата, секретаријата, комитета, савета, економске дипломатије итд. Да не помињем бројне субвенције банкама, компанијама, страним инвеститорима, (подобним) послодавцима, као и друге интервенције у привреди које маштовити владини посленици могу да смисле (и будућност много обећава у том погледу).
Да није познатог (готово пословичног) поштења наших лидера, сигурно би се десетине додатних милијарди изгубило у вртлозима корупције, пошто је у Србији створен идеалан амбијент за корупцију.
Опширније у штампаном издању
