Не постоји сагласност међу економистима о „најбољем“ начину финансирања пословних подухвата, али, видели сте, не води се ни оштра полемика међу стручњацима о овом питању.
Данијел Цвијетићанин
Пракса у најразвијенијим тржишним привредама није једнообразна. У некима доминира финансирање подухвата посредством банкарског система (тј. кредита), док се у другима највећи број подухвата финансира акцијским капиталом (власничке хартије). Но и у једном и у другом систему присутна су оба начина. Економистима је лако да образложе предности или мане сваког од њих.
Социјалистички (па и самоуправни) систем робне привреде није познавао финансирање власничким хартијама, у чијем функционисању берза игра одлучујућу улогу. Сви пословни подухвати (пројекти) финансирани су кредитима, а због очигледног дефекта овог модела, кредити су, не тако ретко, постајали „бесповратни“, са познатим последицама за целокупни банкарски и привредни систем. Мора да сте већ чули да се план о бесповратним кредитима поново рађа међу експертима српске транзиционе мисли?
Нашим је грађанима идеја о улагању у власничке хартије остала далека. Па реците и сами, да ли бисте новац, који штедите за летовање, радије уложили као депозит у банку, или бисте купили акције неке корпорације, са идејом да их продате пред одлазак на заслужени одмор? Признаћете да вам се предлог о улагању у пословни подухват било које компаније чини прилично ризичним, иако знате да ће можда баш тој компанији банка, у којој држите депозит, дати кредит (тј. Ваш новац) и при том пристојно зарадити на разлици у камати. Да ли сте икада зажелели да макар део те зараде присвојите у облику дивиденде?
С друге стране, слично могу да размишљају менаџери у компанијама. Ако некада запитате зашто узимају скупе кредите, које уз то морају да враћају, уместо да своје подухвате финансирају власничким хартијама, за које могу (а често и не морају) да плаћају дивиденде, одговориће вам да за акцијама не постоји интересовање инвеститора и штедиша. Зато што неразвијена берза не може да обезбеди брзо и лако претварање акција у готов новац. Штета!
Велика криза у развијеном свету последњих година, компромитовала је, на жалост, власничке хартије од вредности. На нашем простору, оне су компромитоване још раније, пошто је страни капитал једнократним јуришом, а затим наглим повлачењем, сломио ионако крхко (и плитко) тржиште, што никада није замерено „доведеним“ инвеститорима. Приметили сте да се изузетно мали број експерата осмелио да озбиљније говори о овом феномену и на њега скрене пажњу јавности. Домаћи (углавном мали) инвеститори поднели су велике губитке због надуваног (и пуклог) „балона“, што није завредело неку особиту пажњу струке, па ни комисије која се поноси именом „за хартије од вредности“, али има много других, важнијих, послова и брига.
Опширније у штампаном издању
