Данијел Цвијетићанин
Јаке кише, праћене олујним ветровима, изазвале су велике штете у многим крајевима Србије, а у Врњачкој Бањи бујице су однеле мостове преко речице која протиче уз шеталиште овог омиљеног лечилишта (и летовалишта). Многи од нас сетили су се инфраструктуре (канала) који су својевремено, у време недемократских режима, изграђени да би се спречиле овакве неприлике. Испоставило се да су многи од тих канала, укључујући и грандиозни подухват ДТД (у Војводини), запуштени или затрпани отпадом, а нико, па ни од оних стотина хиљада незапослених, није ангажован да се канали очисте и приведу својој намени. Вероватно су локални шерифи, као и усрећитељи са врха државе, имали далеко озбиљније визије са водом и њеном улогом у привредном препороду Србије. Овим, разуме се, не желим да оправдавам провале облака и рушилачке снаге природе, које су, несумњиво, главни кривци за насталу штету.
Својевремено, омиљени певач моје генерације Демис Русос, поручивао је, у једној својој песми да су киша и сузе једно исто, па обично иду заједно. Ово се, нажалост, може потврдити и на примеру Србије и њене привреде, којој ММФ, евроатлантске банке и моћне корпорације, баш у садашњем тренутку, истина кроз уста домаћих лидера, обећавају сузе и зној, а страх ме је да тек што нису процедиле, кроз зубе, и трећу кључну реч – крв.
Не сумњам у способност новоформиране Владе Србије да од својих поданика исцеди зној и сузе, па и крв ако се за то укаже прека потреба. Али ми се чини да је интересантније питање шта поданици очекују од нове Владе у наступајућем периоду?
Грађанима је, дабоме, лако објаснити да се не може трошити више од онога што се произведе, као што се не може ни увозити више од онога што се извезе, осим ако су основни циљеви економске политике дужничко ропство и пропаст привреде (и земље). Зато се, разумљиво, редукција финалне потрошње (приватне и јавне), као и раст производње, намећу као основни циљеви економске и развојне политике.
Неспоразуми између грађана и Владе почињу када се постави питање одакле почети са штедњом? Влада би да крене најкраћим путем: кресати, макар и уз подршку „умерене“ инфлације, највеће ставке у буџету (пензије, плате просветара, лекара и државних чиновника). Поданици се са овим мерама тешко мире, а најмање што очекују од министра финансија јесте да пре ових мера, примера ради, избрише из буџета бројне агенције, комисије, НВО-е и многе друге државне и парадржавне институције. Сироти министар финансија нашао се између две ватре, пошто зна да евроатлантски пријатељи инсистирају баш на опстајању ових организација, по којима треба да заличимо на евроатлантску заједницу.
Влада би, с друге стране, да раст производње и запослености обезбеди „довођењем“ иностраних инвеститора, продајом домаћих ресурса у власништву државе, као и широким репертоаром субвенционисања банака, инвеститора, па и малих произвођача. Верујем да би привредници, нарочито мали и средњи, више волели да власт претходно обезбеди сигурност и транспарентност својине, као и редовно извршавање уговорених обавеза, пре свега благовремено плаћање фактура, пошто у условима у којима се не зна тачно шта је чија својина, или шта је чија обавеза, мали и средњи произвођачи живе у непрестаном страху не само од локалних барона, него и од целокупне партијско-државне структуре, од дна до врха, која, на имплицитан начин, непрестано понавља да неки од привредника могу бити заштићени, или субвенционисани, а остали нека се потруде да се угурају у групу повлашћених (нека се сами сете како).
Пише: Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“
У овом броју још и …
- ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
- ПОНУДА ДЕЛТА ЂЕНЕРАЛИ ОСИГУРАЊА Предности међународног путног осигурања
- ЕРИК РИС: ЛИН СТАРТ-АП (1) Инвестирајте у промене
- ПРЕДСТАВЉАМО НАЈНОВИЈА ИЗДАЊА ИЗ ОБЛАСТИ ЕКОНОМИЈЕ Четири димензије људских ресурса
- ДУНАВ ДОБРОВОЉНИ ПЕНЗИЈСКИ ФОНД ОБЕЛЕЖИО СЕДАМ ГОДИНА РАДА Имовина повећана на 8,7 милијарди динара
- Следећи број Економетра излази 3. јуна 2014.
