Прошлог месеца појавила се вест да није успео покушај Милета Јерковића да отме две зграде од РГП „Врдник“, које је незаконито продао у тренутку када је Агенција за приватизацију раскинула уговор о аукцијској продаји. Радници овог колектива (њих 47) стражарили су испред предузећа, како би зауставили Јерковића или представнике фирме „Шешо“ да уђу у две старе зграде, које је Јерковић продао, иако на то није имао право.
Данијел Цвијетићанин
Сама по себи, вест не би била необична. Још једна неуспела приватизација, па шта?! Већина економиста, ионако, јасно види да наш дефектни модел приватизације производи (често) дефектне резултате. Али ова вест драматично упозорава на други, важнији проблем – слабост правног поретка у Србији и готово никакву заштиту својине (и имовине), која се силом може преузимати, или се мора бранити снагом сопствених мишића. За то време, полиција и судови, изгледа, имају друга, много паметнија посла.
На стручним скуповима економиста и привредника многи указују на висок ризик пословања, нарочито малог бизниса. Плаћања уговорених обавеза касне преко сваке разумне границе, а неки купци (не баш мали број) багателишу обавезу да купљену робу плате, него своје повериоце цинично саветују да покрену судске парнице, а знају да такве парнице трају годинама, а евентуално извршење донетих пресуда – још толико. У међувремену, несавесни купци могу да ликвидирају своје фирме, оснују друге, које отварају низ нових дугова. Судска и извршна власт потпуно су немоћне пред овом врстом „предузимљивости“, осим специјалних случајева, када добију сигнал (са важног места) да поступе мимо обичаја – и буду ефикасни. Могло би се рећи да се промет у Србији одвија захваљујући искључиво моралу и међусобној солидарности привредника. Наравно, увек се јављају „несавесни појединци“, који покрећу ланце неликвидности, онемогућавајући и друге да изврше своје финансијске обавезе.
Неке фирме проблем дугова покушавају да реше оснивањем, или ангажовањем, паралелних структура обезбеђења плаћања (шифра – „костоломци“). Ако овај модел узме маха, лако вам је да замислите како ће изгледати систем наплате за неколико година, када моћни „заштитари“ боље размисле о критеријумима примене својих процедура. Не би било чудо да, нарочито недељом и празником, почну редом да залазе и по кућама, узимајући закон и тумачење закона (а нарочито извршење) у своје руке.
Уместо да обезбеди сигурност својинских права и извршење уговора (власницима, финансијерима и запосленима), социјално одговорна држава улаже силне напоре да реши проблем производње и запослености и усрећи грађане привлачењем страних инвестиција (субвенционишући их средствима пореских обвезника), или доплаћивањем камате банкама (средствима пореских обвезника), или исплатом надница и плата приправника у приватним фирмама (опет средствима пореских обвезника), или покретањем маштовитих пројеката НИП-а (погодили сте чијим средствима), или „повезивањем“ стажа за запослене (наравно, опет средствима обвезника јавне потрошње).
Није могуће бити предузимљив и ефикасан у земљи у којој се правни поредак гази и исмева, а легитимитет страначких (и других политикантских) интереса истиче као врхунски приоритет. Како веровати власти која не може (и не жели) да изврши своје елементарне обавезе (заштита реда и закона), а уместо тога обећава да ће се доказати као сјајан руководилац грандиозних (усрећитељских) пословних подухвата?
Опширније у штампаном издању
