Почетком деведесетих година, када је процес транзиције у земљама централне и источне Европе био на самом почетку, економисти су веровали да ће већина индустријских горостаса бити преузета од великих западних компанија, те да ће, са смањеним бројем запослених и обновљеном технологијом, успети да опстану. Супротно очекивањима, у победничком походу евроатлантског капитала на исток, чешћа су била затварања ових предузећа, него њихово реструктурисање и модернизација.
У то време, међу економистима у целом свету, била је веома популарна идеја да ће оснивање огромног броја малих и средњих предузећа (МСП-а) не само надокнадити део производње изгубљен у “транзиционој рецесији”, него ће, као “мотор” транзиције, решити и проблеме структурног прилагођавања ових привреда. Нажалост, економисти и на истоку и на западу, врло брзо су установили да развој МСП-а захтева постојање индустријских гиганата, са којима би ова предузећа, као “сателити”, могла да ступе у кооперативне односе. Како су “велики” нестајали са тржишне позорнице, ни “мали” се нису могли осећати добро.
Учени економисти су тешили јавност новом идејом: да ће мала и средња предузећа, као лако прилагодљива, ипак решити, макар делимично, проблем транзиционог пада запослености. Ова идеја налазила је своје упориште у чињеници да у најразвијенијим земљама (на западу) велике корпорације производе највећи део БДП-а, али мала и средња предузећа запошљавају највећи проценат радне снаге.
Због тога је српска држава применила бројне мере за подстицање МСП-а: пореске олакшице (при оснивању), посебне кредитне изворе, субвенционисање камата и трошкова радне снаге и сл. Држава је донела Закон о раду, који је, нема сумње, олакшао менаџменту и власницима предузећа управљање. Али, упркос свему, показало се да је животни циклус МСП-а често необично кратак, а укупни ефекат на запошљавање и структурно прилагођавање привреде – испод очекивања.
Када држава не обавља своје главне функције (заштита слободе и правног поретка), она то никако не може да надокнади умножавањем споредних активности, па ни интервенцијама у привреди.
Власници и менаџери малих и средњих предузећа перманентно су се жалили да су олакшице и подстицајне мере које примењује држава – недовољне. Признајем да ми је веома сметало што се, пре било какве оцене о “довољности подстицајних мера”, предузетници (и менаџери) нису жалили на одсуство правне сигурности, реда и економске слободе, без којих МСП-и веома тешко могу да опстају.
Економска слобода је у Србији веома угрожена. Она нема неопходан ослонац у правној сигурности. Судска и извршна власт толеришу (готово да подстичу) неплаћања или неуредна плаћања, а широко је распрострањена и политичка арбитрaжа о томе ко мора, а ко не мора да извршава своје финансијске обавезе (плаћа купљену робу, враћа кредите, плаћа порезе и сл). Тешку препреку представља и гломазна сива зона привреде, као и својинска несигурност. У Србији се не зна поуздано шта је чије, а легалитет и легитимитет скоро сваког озбиљнијег власништва у привреди је споран и изложен произвољном тумачењу политичара и “истраживачког” (таблоидног) новинарства.
Ове препреке не могу бити ублажене никаквим олакшицама и подстицајима из буџета, а страх ме је да не постоји воља да се баш те, највеће, препреке отклоне. Зашто? О томе, можда, у неком новом броју Економетра
Пише: Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“
У овом броју још и …
- ОД 13. ДЕЦЕМБРА 2014. ГОДИНЕ ПОТПУНИЈЕ ИНФОРМИСАЊЕ ПОТРОШАЧА О ХРАНИ Нова регулатива за храну у ЕУ
- ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ УДРУЖЕЊА ПОСЛОВНИХ ЖЕНА СА НАРОДНОМ СКУПШТИНОМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Отворена врата предузетницама за сарадњу са парламентом
- ОДРЖАНА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА БЕОГРАДСКЕ БЕРЗЕ UPGRADE IN BELGRAD Берза није постала стуб тржишне економије
- ПРЕДСТАВЉЕНА ЈОШ ЈЕДНА „БЕЛА КЊИГА“ ИНОСТРАНИХ КОМПАНИЈА КОЈЕ ПОСЛУЈУ У СРБИЈИ Страни инвеститори подржавају реформске мере
- ПОСЛЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ СПРОВОЂЕЊА У СРБИЈИ „ПРОЈЕКТА ЗА БОЉЕ УСЛОВЕ ПОСЛОВАЊА“ АМЕРИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ УСАИД Симболично побољшање
- ВАШ КОНСАЛТИНГ ЗА УСПЕШНИЈЕ ВОЂЕЊЕ БИЗНИСА Вештина у наплати потраживања
- ЕРИК РИС: ЛИН СТАРТ-АП (7) Заокрет у пословaњу
- Следећи број Економетра излази 3. фебруара 2015.
